NAPOMENA:Partizan.NET prenosi nekoliko tekstova iz "The Pup". Ovo je alternativni pogled na Partizan, a ne klupski časopis ili zvanični bilten. Ebielisao predstavlja sebe i nikog više i publikacija je internog karaktera. Ono što ovde pročitate ne shvatajte previše ozbiljno. Ako nemaš mozga ili smisla za humor, ne čitaj!!!
Junak ove priče, mali Hiajava bio je ratnik u jednom plemenu. Iako je po ratnim, ali i mentalnim sposobnostima mnogo zaostajao iza drugih ratnika, prvi pa onda i drugi Veliki poglavica su ga neumoljivo forsirali. Od Hijavate se nije tražilo da odlično odigra ratni ples, da šarmira jelene svojom bujnom kosicom, ili da oštri strele drugim ratnicima, od njega se tražilo da "ubije jelena". Redovno se Hijavata nalazio u odličnoj šansi da odapne strelu, nekad je to i uradio, ali svakom prilikom desio se neki maler. Prvo mu zasmeta predivna kosica, zatim mu sunce udari u oči a slava u glavu, a dešavalo se i da vetar duva u neodređenom pravcu i skrenu njegovu strelu. Bilo kako bilo, godine su prolazile a naš junak nikako da ubije tog famoznog jelena. Gleda to Veliki poglavica pa umesto da ga pošalje da nosi vodu sa ostalim ženturačama, jer u svakom plemenu pa i u ovom bi trebalo da se zna ko kosi a ko vodu nosi, on ga unapređuje u "Malog poglavicu". Ni u svom prvom lovu kao Mali poglavica Hijavata se nije proslavio. Strelice su i dalje letele pored jelena, koji su čak počeli da se belje i drsko ismejavaju neveštom ratniku. Do te mere je Mali poglavica u poslednjem lovu smorio Velikog poglavicu da je ovaj rešio da ga konačno izvede iz lova i uvede već dokazanog i prekaljenog ratnika. Ipak i pored redovnih promašaja Hijavate, njegovo pleme će najverovatnije otići na veliko lovište, ponajviše zahvaljujući drugim ratnicima poput Laneta i Baneta, ali tu je i plavokosa vila koja zna da iz punog trka upuca jelena. Šta će ovo pleme nebeskog naroda uraditi na velikom lovištu lako je prognozirati. Ukoliko Hijavata ostane glavni lovac, a Veliki poglavica i dalje dozvoli da mu jedan ratnik određuje ko će s njim u lov, seljački rečeno najebali su! Praksa je kada neko napravi sranje da zbog toga bude kažnjen, jel tako? Znači, onaj ko je to sranje napravio, moraće da snosi sankcije za svoje loše postupke. Tako je u svim normalnim okruženjima, između ostalog i u normalnim fudbalskim klubovima. Ali, kao i uvek, F.K. Partizan, na čelu sa svojom BETON upravom, još jednom pokazuje svoje licemerje i dokazuje svima da su ovi iz uprave pravi majstori za apsurde. Jedino u Partizanu prodaju igrače nakon dobre sezone kada treba da se uradi nešto u Evropi, ne dovode se pojačanja kada treba da se uđe u Ligu Šampiona, za katastrofalne poraze su krivi navijači ... Koji će kurac navijačima normalan stadion sa krovom kada su oni šljam? Crno-bele stolice? Ma, dajte, pogledajte kako su ove crvene lepe! E sad, FK Partizan vrisne protiv Petražalke, pa ga onda blajzne protiv židova, pa se onda “okrećemo prvenstvu”, pa damo bodove Ofk-i, Hajduku i Voždovcu, pa nas sa novim trenerom Reberom prljavi “rebnu” 2-0. I normalno Timok. Koji će nam dupla kruna? I umesto da se igrači stisnu za jaja i da im se kaže :“Slušajte, bre, nema više zajebavanja !”, oni se opušteno i bez imalo blama šalju na pripreme u Dubai, da lade ona gore pomenuta jaja. Totalno neverovatno! Posle najgore polusezone i najgoreg poraza u Evropi na našem stadionu I posle svih dešavanja na relaciji navijači-uprava glavonje iz uprave časte igrače putovanjem u Dubai. Sramota! Iz dana u dan ja se sve više i više pitam da li je moguće da neko ima toliko debeo obraz, pa da se ovako neuviđajno ponaša. Na žalost, tako je. Čelnici FK Partizan su toliko puta pre pljunuli navijače u lice, zašto ne bi i sad. U klubu je to izgleda postala praksa da se navijači vredjaju ovakvim postupcima. Pre početka sezone u klub nije dovedeno NIJEDNO pojačanje, a trebali smo da igramo za ulazak u LŠ I videli smo kako smo prošli. Sto puta smo bolji od Petražalke, ali neefikasnost napadača je uzrok ispadanja. Razlog zašto nije dovedeno nijedno normalno pojačanje je bio, kao i 10.001 put pre ovog, da klub nema para … U redu, klub nema para … Pa, izvinite gospodo, ako klub nije imao para da dovede pojačanje koje bi uvaljalo smrdljivi gol i donelo vam tone novčanica, odakle vam onda pare da plaćate “pripreme” na drugom kontinentu? I da (opet) vodite, o trošku kluba, plaćene novinare, kako elektronskih tako i štampanih medija, da pišu bajke o “pripremama” i da (opet) zamazuju oči navijačima? Odakle vam odjednom tolike pare da odsedate u najluksuznijem hotelu. Odakle vam pare da vodite “prijatelje kluba” sa vama na “pripreme”? Pa za šta se oni “pripremaju” ? Da Bog sačuva. Umesto da se pokriju ušima i da se u potpunoj tišini, van domašaja javnosti, pripremaju da se operu od svih sramota, oni su, šmekeri, otputovali u Ujedinjene Arapske Emirate i mi smo (opet) primorani da u novinama čitamo izveštaje i da na TV-u gledamo emisije u stilu :” Gledajte nas i pušite nam ga”. A na TV-u ni P od priprema. Mogli smo se nagledati višečasovnih brčkanja i glupiranja po bazenima, ždranja raznoraznih gluposti kao da u životu nisu jeli, šoping da i ne spominjemo, šetnje takođe. I, naravno,tu su nezamenjivi i najbitniji intervjui sa igračima sa porukama navijačima za kraj ( da podsetimo - navijači bojkotuju tekme, tako da ne znam kojim su se navijačima obraćali ). Onda, po novinama čitamo kako se igrači, umesto na bolove u nogama, žale što nema dobrih riba po plažama na kojima, zamislite, igraju odbojku, i to nogama. Stvarno, saosećam se sa njima. Toliko su jadni. Izmrcvareni od, kako sami kažu, najlakših priprema ikada pa ne mogu ni oči da napare. I još na sve to, pored svih “mučnih i zamornih” treninga, Reber im daje slobodne dane. Nesmemni da zamislim šta li su tek radili Zeka, Bjeka i “prijatelji kluba” sa klupskim parama. Pripreme … Kakva je to sprdačina, kakvo omalovažavanje navijača, kakvo nepoštovanje prema svima koji su suze proplakali nakon svih teških poraza. Kakav neukus prema hiljadama onih koji su zanemeli nakon Brnovićevog promašenog penala, prema armiji onih kojima posle Makabija nije bilo do života. Da li su se i jednom zapitali koliko je ljudi završilo u bolnicama, a bilo ih je, nakon navedenih katastrofa. Na žalost i moju i vašu, navijamo za klub koga vode najveći govnari i koje zabole za navijače i to pokazuju bez imalo stida. Ove “pripreme” su još jedan prst u oku onima koji i dalje svim srcem vole ovaj klub i koji godinama pate gledajući kako im voljeni klub iskorišćavaju lihvari za sopstvene potrebe i za ličnu dobit. I ovo dovođenje Vukića i Lazovića nazad u Partizan je samo varka i marketinški potez kako bi se skrenula pažnja sa svih problema i kako bi se navijačima opet zamazale oči. Pa zašto sada, gospodo, dovodite igrače kada niste doveli onda kada je trebalo? Da su kupili normalnog napadača do ovoga ne bi ni došlo. I odakle sada pare za pojačanja, kada ih pre sezone nije bilo? Na čemu je to Partizan zaradio? Da nisu to pare koje su dobili na singlu Partizan-Makabi? Ili Partizan-Voždovac? Ili Partizan-Timok? Zar misle da će da se operu Vukićem i Lazovićem? Verujte, ako Partizan dobije zvezdu ili osvoji titulu to je onda najgora nameštaljka. Spremna su govna na sve. Ah, da … Umalo da zaboravim. Kako vam se sviđa novi dizajn nove klupske opreme? Crveno oko rukava i na rukavima, crveno oivičen logo Partizan. Sjajno! Crvene stolice su već postavljene, crveni karton pokazan navijačima, klubom vlada “crvena” uprava, dobra saradnja sa “crvenom” policijom protiv navijača (podsetimo – 1.500 navijača na protestu protiv “crvene” uprave – angažovano je 2.000 “crvenih” pandura ) … I još se Zeka ponaša kao Staljin … Eto, tako vam je Grobari. Još jedna pljuvačka po nama, još jedan dokaz koliko nas mrze. Ali, nema veze, volećemo mi Partizan i posle njih. Gledajmo na sve ovo kao na jedno mrčno doba posle kojeg mora da izađe sunce. A ako se ne pobrinemo mi da to sunce izađe, pobinuće se priroda i biologija … Znate na šta mislim … Koliko vas je puta iznervirao komentator dok ste gledali neku utakmicu Voljenog kluba na bilo kojem kanalu, jer je »nepristrasni« čovek za mikrofonom bio na strani drugog kluba? Mene su nervirali otkako znam za sebe i Voljeni klub. I uvek se nekako ispostavi da sam bio u pravu da su sve to, zapravo, bili ciganski komentatori. Pamtim raznorazne budalaštine one čuvene ekipe tadašnje Televizije Beograd, predvodjeni Vladankom Stojakovićem, Markom Markovićem, Milojkom Pantićem... Ovaj poslednji je već ušao u čitanke kao egzemplar neobjektivnosti i pristrasnosti u istoriji novinarstva posle »lapsusa« sa jednog od derbija: »Na teren izlaze fudbaleri Partizana, a evo i naših« (mislio je naravno na svoje buljaše u crveno-belom). Pošto i sam imam velike veze sa novinarstvom, tvrdim da se dobar sportski novinar ne može postati ako u detinjstvu niste pikali fucu (basket) ili ako niste bar jednom zaurlali sa neke tribine, bili deo ludačkog hora u kojem svaki drugi falšira, ali daje sve od sebe, ako se kao klinci niste slikali u dresu voljenog kluba, to jest ako ste imali srećno detinjstvo pa ste se slikali u dresu Najvoljenijeg nam kluba. Zato i ovaj tekst. Vreme je da se malo razgolitimo, da vidimo ko za koga navija i zašto su neki mediji izrazito ciganski (jer drugih nema). Da se razumemo-i ja da radim na televiziji ne bih bio objektivan. Štaviše, navijao bih svim srcem za Voljeni klub, jer me baš zabole za objektivnost, pogotovo kad su crveni buljaši u pitanju. Zato ja o ovima kojima pišem i ne zameram na neobjektivnosti, koliko na tome što Grobare ne puštaju pred mikforone! E, u tome je stvar, bato! Situacija nije bolja ni u pisanim medijima, takozvanoj štampi. Jedan od najbljutavijih sportskih listova svih vremena »Sportski žurnal« gotovo svakodnevno nam iz pera Nikole Simića donosi razmišljanja Dragana Džajića, heroja fanzinovog feljtona »Džajisol«. Ne bih želeo da zvučim nezahvalno, jer da nije bilo Nikole Simića manjkali bismo u materijalu za naš feljton, ali Nikola, burazerE, znaš li nekog drugog osim Džajke? Znam, znam, stara ljubav zaborava nema, volite se, mazite se... Televizija Beograd, nekadašnja TV Bastilja, a sadašnja RTS (mada bih ja ostavio ovo Bastilja i dan-danas), uvek je prednjačila u neobjektivnim komentarima derbija, a o utakmicama reprezentacije da ne govorimo. OK, ako izuzmemo taj patriotski momenat, da vidimo šta nam ostaje. Čovek koji ima najviše džempera na svetu (prema sopstvenim tvrdnjama) – Marko Marković, važio je jedno vreme za prvog sportskog novinara u Srbiji. Marko je imao izuzetno gledanu emisiju »Indirekt« u kojoj je bilo i spornih trenutaka (kutak za sporni trenutak) iz prvenstvenih kola (ono što sada radi SOS kanal sa Rakom Djurovićem, o kojem ćemo kasnije) i drugih priloga. U toj emisiji uvek je (ili najčešće), naravno, crvena zlezda bila oštećena, a Marko je tvrdio da ne navija za crvene buljaše. Vladanko-ghrh-ghrh-Stojaković (ovo ghrh je zato što je uvek kašljao za vreme prenosa), takodje je bio osvedočeni ciganin, baš kao i gore pomenuti Smradojko Pantić koji i dan danas živi i radi u Beogradu, ali utakmice Partizana više NE SME da prenosi, jer je dobio uljudno upozorenje. Milojko, koji je uvek važio za dupeuvlakača Dragana Džajića i odredjenih ciganskih krugova u FSJ, i dan danas vodi sportsku emisiju na TV, takozvanu »Sportsku galaksiju« sa još jednim osvedočenim ciganskim šljamom – Dobrivojem Bobijem Jankovićem, čuvenim »perom« Politike. Nikako se ne sme zaboraviti ni Zvonko Mihajlovski. Čovek za koga bi se svaki pošteni Grobar ponadao da će bar on da navija za Partizan, jer je nekada igrao za hokejaški klub. Ali ne! Zvonko »udaljenoS« Mihajlovski srdačno navija za crvene buljaše prilikom svakog prenosa, samo što ne svrši, baš kao i onaj ciganski ološ – Smradojko Pantić, koji je, OVO SE NE SME NIKADA ZABORAVITI, urlao od sreće kad je napravljena najveća nepravda u istoriji fudbala i ona govna dobiše na penale u finalu KEŠ-a. Eto to vam je, dragi moja, bila glavna garnitura, sportskih komentatora na nacionalnoj televiziji, u vreme kada drugih televizija nije ni bilo. Pojavom drugih televizija stvar se promenila, doduše, ali i dalje vlada ciganski ološ. Ko je danas komentator na RTS? Utakmice crvene zlezde, engleske i italijanske lige prenosi Gojko Andrijašević. Osvedočeni ganci. Ko mi ne veruje neka pogleda jedan od poslednjih brojeva magazina »Glorija« gde se prilikom boravka u Tromsou, gde su norveški ribari karali ciganska govna, sedeo zagrljen u jednom pabu sa Dejanom Dmitrovićem, jednim od vidjenijih cigana. A i znam da je Andrijašević ganfer, verujte mi na reč. Svetao primer na RTS-u je Predrag Strajnić, čovek koji je uzvikivao ono čuveno »Ajmo Milivoje«. Kad se setite tog prenosa pomislili biste: E, hvala Bogu, bar jedan Grobar. E, pa nije. Strajnić je proklamovani zvezdaš. Zašto pišem zvezdaš a ne ganci? Zato što je on umeren, a i prenosi su mu OK, a za Njukasl – svaka čast! Domeniko Njalo ili Sandej Kovinjalo je Grobar, ali nam je to slaba uteha. Poznat po tome što je Tumbica (jedan od najgorih trenera u istoriji Voljenog kluba) hteo da ga iznabada i nazvao ga izbeglicom. Domeniko često zna da lupeta, ali ne može se baš reći da navlači za Voljeni klub kad prenosi domaće tekme. Kad su medjunarodne utakmice u pitanju, to je druga stvar. Što se tiče basket redakcije RTS-a, stvari su mnogo bolje. Šarenac je Grobar, ali se to ne može zaključiti iz prenosa, što je valjda dobar pokazatelj objektivnosti. Za Petra Dendu ne znam za koga navija, samo bih ga zamolio da više ne prenosi tekme Partizana, jer ima, blago je reći, negativan skor. Ovo je moj omiljeni deo. Kuća koja toliko kenja o svojoj objektivnosti, blagovremenosti, bla,bla,bla, jedan je od bastiona ciganizma. Da li ste ikada na radiju ove kuće čuli nešto pozitivno o Partizanu, neki džingl, neku emisiju? Naravno da niste, jer je nikada nije ni bilo. A znate za džingl: »Najviše na svetu mrzim Partizan i male sise«. Najuticajniji ljudi u B92 (mislim na uredjivačke pozicije i to ne samo sportske redakacije) su cigani i to ni ne kriju u svom programu. Svi znamo da je šef sportske Zoran Panjković (osvedočeni ganci, ali on je najmanji problem). A onda ide šlag – DVOJICA »NOVINARA« su portparoli dva kluba sd crvena žlezda. Milan Bošković je portparol FK, a Ilija Kovačić portparol KK crvena žlezda. A o čuvenom Boškoviću postoji jedan istinit podatak. Kada je imenovan za portparola njihovog kluba, znate li šta je kao pozdravnu poruku namestio na svom mobilnom telefonu? – »Ko je portparol Crvene zvezde«. Eto, to je namestio. Pa o čemu dalje da pričamo? Pa još se uz to treći novinar (Vladimir Novaković – onaj što ima unjakv glas) na jednoj konferenciji za novinare u FK crvena žlezda pojavljuje sa ogavnim šalom buljaškog kluba. Nije da u B92 nema Grobara. Ima ih, ali su sistematski ugnjeteni. Miloš Šaranović je dobijao pretnje slušalaca zbog prenosa utakmice Gej lige Partizan-crvena žlezda samo zato što je bio tamo gde mu je srce reklo – uz Voljeni klub. Da, rekao je da je bio faul nad jednim košarkašem Partizana, jer je faul i sviran!!! Aca Stojanović je verovatno najbolji domaći komentator. Grobar je. Veliki. Ali se to u prenosima ne vidi. Doduše, nije do sada prenosio neku utakmicu Voljenog kluba, ali kad ponovo udjemo u Ligu šampiona, eto prililike. Ne bi bilo loše da otvorimo stalnu rubriku u stilu »Šta štampa štampa« ili nešto slično iz domena medija, čisto da se ne zaboravi. Ali o tome odlučuje urednik Milivoje. Što bi rekao Strajnić: »Ajmo Milivoje«. Koliko puta ste čuli od nekog navijača C.zvezde (ako uopšte možete da razgovarate sa tim smorovima) kako je zvezda stub srpstva, kako je stvorena u "inat" da prkosi komunističkoj tvorevini (što će reći nama), da je to klub prave građanske klase, itd, itd... I to tako traje već 60 godina. Suviše dug period pun nebuloza, laži i demagogije. Ne želeći da menjam istoriju i činjenice, pokušaću samo da vam opišem šta se događalo i da razgolitim genezu tih ciganskih laži. SD "Crvena zvezda" osnovano je 4. marta 1945. godine kao studentsko sportsko društvo. Kao što se zna, rat je u to vreme još trajao (kod nas je završen tek 15. maja te godine), a omladinski rukovodioci grada Beograda odlučili su da u sportskom smislu organizuju omladinu. Dakle, govna nisu osnovali Slobodan Jovanović, Dimitrije Ljotić ili Dragoljub Mihailović, kao što bi želeli da nas ubede, već rukovodioci KPJ. To je, doduše i bilo normalno za ono vreme, jer je komunistička partija imala potpunu i apsolutnu vlast u državi. Glavni osnivači bili su Isa Jovanović i Slobodan Ćosić koji su imali dilemu oko imena. Pljuštali su razni predlozi, neki su išli tako daleko da su tražili da se klub zove Staljin ili Lenjin, ali je u najuži izbor ušao predlog da se društvo zove Plava zvezda. Sve dileme je razrešio upravo S. Ćosić koji je rekao: "Ako će već da bude zvezda, onda neka bude crvena"... I tako, zvezda, i to još crvena postade simbol antikomunizma?! Da, da, kako da ne... E, onda se završio rat. Sloboda... Vojska se vratila sa fronta, pa je i ona željna sporta i zabave odlučila da formira klub. Kako je u to vreme apsolutni uzor i autoritet bio Sovjetski savez, odlučeno je da se i kod nas formira vojni klub, po ugledu na CSKA. Zadatak da stvore naše čedo, ljubav i sve najdraže na svetu dobili su generali Otmar Kreačić (zvani KULTURA!!!) i Svetozar Vukmanović Tempo. I tako se 4. oktobra 1945. godine rodio PARTIZAN!!! Mi se svoje prošlosti ne stidimo, već smo ponosni na svoje osnivače upravo zbog toga što su želeli da od Partizana naprave klub koji je najbolji u svakom pogledu. Ali, ono što je važno tiče se datuma. Sama činjenica da su cigani osnovani čak sedam meseci pre nas pobija cigansku tvrdnju da su osnovani u inat nama. Jer, po toj logici, oni su morali unapred znati da će se kroz sedam meseci osnovati neki Partizan koji će biti toliko grozan da oni unapred (ali u inat) osnuju zvezdu!!! Toliko o njihovoj pameti. Onda su govna uvidela da im preti nova opasnost. Partizan kao vojni klub imao je veliki ugled, a vojska je, za ono vreme, obezbeđivala vrhunske uslove za rad. Šta sad? Normalno - smisliti novu laž! Odjednom se sa komunizma prelazi na nacionalizam. Te Partizan su osnovali Hrvati, a mi ćemo braniti srpstvo od njih, sve su to komunjare, ne slave slavu, ne krste se... Nasuprot tome u zvezdi igraju isključivo Srbi (Bela Palfi, Tulio Roklicer, Srdan Mrkušić, Nusref Musemić, Leo Lerinc... sve same srbende), deca iz finih građanskih porodica, očešljani, umiveni... Ne mogu da sporim da se pelcer laži primio i da se mnoge generacije već 60 godina primaju na to. Ako mit o lažnoj istoriji i veličini, i jednako lažnom poreklu i čistoti, za trenutak i splasne, ispod šanka izroni neki Bogdan Tirnanić i napiše knjigu "Beograd za pocetnike" i sve lepo nanovi objasni. A zaboravljaju pičke kako su gradili stadion, kako je Krcun Penezić uništio stambeni fond Beograda od 1961. do 1963. godine zbog cmarakane, kako je Draža Marković jebavao sudijama mater, kako su potplaćivali novinare ne da pišu dobro za njih već loše o nama... A sve uz laž da nisu državni i policijski klub, već da su opozicija. Kome? Šta ćemo sa Bugarčićem, Lekom Rankovićem, Slobinim ministrom Cvetkovićem, Banetom Ivkovićem... Jesu li oni bili u Partizanu? Jesu li oni bili ta opozicija vladajućem establišmentu? Koliko cigani nisu bili državni klub i koliko im nije trebala ničija pomoc govori i njihov skor u periodu od raspada države i uvođenja višestranačkog sistema naovamo. Nagradno pitanje glasi da li su drage komšije osvojile više trofeja u poslednjih 15 godina ili u istom periodu pre toga? Nestankom jednopartijskog sistema titule sve ređe osvajaju a para nigde. Ali i dalje uporno pevaju tu svoju istu pesmicu. Ovo je tek uvod. Nadam se da će čitaoci PUP-a u narednim brojevima dobiti i bliža pojašnjenja ciganskih laži. Taksativno... A nema ih malo. Ovaj tekst je samo pokušaj da se objasni temelj na kojem počiva zvezdina strategija u proteklih 60 godina. Nema odmora dok traje obmana!!! Odricanje od sopstvenih navijača Čitam neki dan neke treš novine i naletim na vest da je švedski prvoligaš Elfsborg nadoknadio troškove svim svojim navijačima koji su putovali na gostovanje protiv Đurgardena (800 kilometara!!!) "samo" zbog toga što je klub izgubio 8-1... Šokiran nastavljam dalje i naletim na drugu vest... Menadžer Notingem Foresta pustio je u svlačionicu dva ljutita navijača da razgovaraju sa igračima o razlozima poraza koji je bivši evropski šampion doživeo na gostovanju protiv malo poznatog Jouvil tauna! Čoveče, mislim se nešto, kada bi se Partizan nekim čudom odlučio da refundira navijačima svaki sramni poraz koji dožive (prežive), a nakon toga ih pusti u svlačionicu da razgovaraju sa igračima prvo bi nam se desilo da bankrotiramo a onda bi morali da nađemo nove igrače jer bi ovi što sada igraju verovatno bili mrtvi ili bar nesposobni da hodaju bez pomoći štapa!!! Srećom Partizan nema tih problema jer svoje navijače tretira na malo drugačiji način. Evo, uzmite moj primer. Počinje sezona, ja sav ushićen, pa i pored činjenice da sam u to vreme još bio u vojsci, odlučujem da kupim sezonsku ulaznicu za Partizanove utakmice. Prvo, zbog toga što želim da pokažem svoju lojalnost i podršku, a drugo, da se ne lažemo, želim da uštedim neki dinar jer to je jedna od pogodnosti koja se pruža svim navijačima u svetu koji idu na većini utakmica svog kluba. Kupim ja tu sezonsku kartu i imam šta da vidim - u brošuri koja se dobija uz sezonsku piše da ću, između ostalih pogodnosti, moći da gledam utakmice domaćeg prvenstva i da ću imati prioritet u kupovini ulaznica za evropske mečeve! Šta još prosečan navijac može da poželi? A onda dođe Artmedija, Makabi, marakana, Voždovac, Timok i - kao logičan sled - bojkot, i Partizan celom svetu pokaže šta zaista misli o svojim navijačima. Zeka prvo iznapušava sve nezadovoljnike i optuži ih za zaveru protiv kluba (!?), a onda, u želji da napravi i privuče neke nove navijače, dozvoli besplatan ulaz na sve utakmice Partizana! I tako ja, osim evropskih takmičenja, ostanem i bez popusta. Jer zbog čega smo mi (budale) kupovale sezonske ulaznice kad je ulaz na stadion besplatan i kada nema Partizana u Evropi? Hoće li neko da se seti svojih najvernijih navijača i da ih obešteti? Ili bar da im dozvoli da porazgovaraju sa igračima? Da, da, how yes no! The bigger picture Ali, šalu na stranu, nisam ovde problem ja i moja promašena investicija. Problem je u glavi onog ludaka koji se odlučio da se odrekne nezadaovoljnih navijača (dakle, skoro svih!) u sezoni kada Partizan beleži možda najgore rezultate u istoriji a svakako preživljava najteže trenutke u poslednjih 15-ak godina. Po prvi put u poslednjih Bog zna koliko godina navijači crno-belih uspeli su da se slože oko jedne stvari a to je da je Zeka "izsekretarisao" svoje u našem klubu i da mu je vreme da traži novo mesto gde će da krade i nove ljude koje će da laže pričama o novom stadionu i evropskom Partizanu. A kad su Grobari uspeli da se oko nečega slože, to nešto znači. Protest i nezadovoljstvo navijača, iz moje perspektive dugogodišnjeg Partizanovog mučenika, je sasvim opravdano i logično. Ono sa čime nikako ne mogu da se složim jeste potpuni bojkot kluba sa neodređenim rokom trajanja. Ako se Zeka jednog dana probudi i shvati da je smrad od čoveka, lupi po čelu i podnese ostavku, dobro jeste! Međutim, šta se dešava ako Zeka odluči da ignoriše zahteve navijača u narednih sedam godina, kao što je to radio u proteklih 20? Da li vi koji ovo čitate možete da izdržite bez Partizana toliko dugo? Ja, svakako ne mogu... Bojkot je sasvim legitino sredstvo borbe navijača protiv oligarhije klupskih čelnika ali ne bi bilo loše da ljudi koji o tome odlučuju u grobarskoj organizaciji porazmisle o daljoj strategiji protesta. Ni sam pametan šta da se radi ali ako se ostane pri odluci da se nastavi bojkot onda možda treba razmisliti i o radikalizaciji protesta. Možda ne bi bilo loše da povremeno, makar jednom mesečno, odemo na stadion i svih 90 minuta prozivamo Zeku i ostalu bagru. Tako bi skrenuli više pažnje na svoje zahteve a usput bi zadovoljili i svoje potrebe. Ovako, stadion je prazan, protesti su sve ređi i naše nezadovoljstvo polako prekriva zaborav javnosti. A njemu super, on se i tako sve ove godine trudio da nas otera sa stadiona. Ali, ostavimo na trenutak navijače i skoncetrišimo se na klupsko rukovodstvo i njihovu reakciju na opšti "ustanak" Grobara. Šta im (mu) je kog đavola značilo ono za Filpa Ceptera? Da li oni u klubu stvarno misle da se stotine i čak i hiljade Grobara okuplja i skandira protiv Zeke samo zbog toga što ih je potplatio i instrumentalizovao neki tajkun i bizMismen (što je samo eufemizam za kriminalca)? Sumnjam... Zna Zeka vrlo dobro da je došlo do toga da su svi shvatili da je upravo on najveći kriminalac od svih i da ne postoji način da Partizan krene napred sve dok je on na njegovom čelu. E, samo je problem u tome što njega baš briga što su svi to shvatili. I zato će sada na sve načine da pokuša da se "opegla" dovođenjem novog i pristojnog čoveka za trenera. Ali će odnos sa navijačima, koji nikada nije bio na nižem nivou, i dalje ostati problem. Da bi ostao na vlasti, posle serije ponižavajućih poraza i neuspeha u Evropi i domaćem prvenstvu i kupu, Zeka se prvo odrekao trenera Vermezovića (ili bolje rečeno čoveka koji je primao platu u klubu kao trener). Kada to nije bilo dovoljno, otpustio je i ceo strucni štab. Šta, još nisu zadovoljni? Nema frke, okriviće Zeka (preko Ćurkovića) igrače za neuspeh, a ako tako nastave (preti Bjeković) bice otpušteni iz kluba. E, kad ni to nije bilo dovoljno, Zeka se odlucio da "otpusti" i navijače. Samo ima tu jedan problem, većina njih ne želi da ode, već rešenje vide u njegovom odlasku. Partizan nema u rezervi neke druge navijače koje ce Zeka, kao mađionicar, moći da izvuče iz šešira i instalira na tribine. To su ti navijači i drugih nema. Sa besplatnim ulazom na sve utakmice ili bez njega. Pitanje je samo ko će duže izdržati. Jedno je, ipak, sigurno... Nema tog velikog kluba na svetu koji nema navijače i koji na duže staze može da funkcioniše uspešno sa praznim tribinama. Klub koji se odriče svojih navijača odriče se sebe i osuđen je na propast. Bojim se samo da propast Partizana Zeku ne zabrinjava ni izbliza onoliko koliko ga plaši da se jednog dana probudi bez ijedne funkcije u tom klubu, i da bi između te dve opcije uvek izabrao ovu prvu.
Gotovo deceniju Sale je bio naš. I kada je davao golove i kada je promašivao prazan gol i kada je dobijao crvene kartone... Voleli smo ga! Ako dozvoljavate, dragi čitaoci, biću ličan. Saleta volim najviše od svih fudbalera u istoriji kluba. Zavoleo sam ga joč kao klinca, jer me je neodoljivo podsecao na Boru Đorđevića, najvećeg šmekera i poetu fudbala. Dolazio sam sa Banovog Brda na Teleoptik, redovno, samo zbog njega. A kad je ušao u prvi tim... Žao mi je samo sto nisam prisustvovao njegovom debiju u Čačku. Bio je neki šugav dan, kiša, mrzelo me da idem. Sasu morate voleti, samo zbog onog gola u finalu Kupa Jugoslavije 2001. godine. Šut bez siline, lopta samo klizi a krakati gurbet ne može ni da se pomeri. Pa onda onaj gol Dinamu iz Batumija, Rijeći i jos sijaset takvih scena. Umeo je i da promaši, normalno, ali sve je to bilo fudbalski. Mislim i kada su mu zviždali (što je za mene bilo svetogrde) da su ga voleli. Pa uvek se najvise ljutite na najrođenije i najmilije. A, Sale, kao i svako dete, kao da je jedva čekao da ode. To me i najviše boli, mada znam da su mu dosadili Kula, Banatski Dvor i Zemun. Ali, ipak... I šta na kraju? Želim Saši sve najbolje. Galata je veliki klub. Samo, ako ikada zaigra protiv nas, ja tu utakmicu neću gledati. Ne mogu. Ne ide brate, to ne ide. Jer Sale je naš i samo nas. Mozda je ovaj tekst kratak, suviše kratak u odnosu na ono što je Sasa bio. Ali jednostavno je tako. Rastanci koji bole uvek su bez mnogo reči, samo uzdrhtala srca i to je sve. Kapitenu, srecno!!! Dosije "Zvezdino proleće"; Naučna rasprava na temu zbog čega imamo manje titula Listajući Vujaklijin rečnik dolazimo do pojma "Zvezdino proleće". Pomenuta sintagma, po Vujakliji, označava bezočnu kradju, potpuno odsustvo morala i neartikulisanu hipokriziju. Taj izraz ušao je u upotrebu u srpski jezik početkom pedesetih godina prošlog veka, nedugo nakon što su čelni ljudi "Drvene zvezde" ukapirali da u kalendaru osim jeseni postoji i proleće. A kako su jeseni, uglavnom, tužne i sumorne, normalno je da proleće bude sunčano i nasmejano. Prelazni zimski period korišćen je za temeljnu pripremu nadolazećeg proleca. Putem štampe destabilizovani su rivali. Sudije su pripremane za izuzetne prolećne napore. Moralo se udarnicki pomagati "zvezdi danici". Svi su jedva čekali da se pojave visibabe i sa juga vrate prve laste, pa da navale na "posao". Prvu titulu prokletinje su osvojile 1951. godine, iako su na kraju jesenjeg dela prvenstva zaostajali za zagrebackim Dinamom šest bodova (u to vreme se za pobedu dobijalo po dva a za neresen rezultat jedan bod, pa je tih šest bodova zaostatka bilo jednako danasnjih devet). Dinamo, koji je do tada bio prvi, u poslednja tri kola gubi sve tri utakmice (!?), a "Danica" pobeđuje nas 2:0, bas koliko joj je bilo potrebno za titulu. I, naravno, kao i svim infantilnim stvorenjima, i "sektašima" se osladilo, pa tako već 50 godina u proleće lizu med, dok svi ostali jedu ono što se ne jede. Narodski rečeno - govna! Nije stvar samo u osvajanju titula. Znali su cigani da budu i poslednji na kraju jesenjeg dela, a na kraju da zavrse četvrti!? Bilo je da nekad budu šesti, a na kraju drugi. Izbacivali su timove iz lige, vrbovali igrače u sred sezone... Fudbal - to smo mi (zvezda)! Ljudi su se polako navikavali na to, a sa moralnim propadanjem celokupnog društva ONI su postali sinonim uspešnosti. Veličani su ljudi poput Ace Obradovića, Slobodana Čosiša, Nikole Bugarčića - plejada neopevanih idiota i lopova. Zvezda je postala naše "najuspešnije" preduzeće. Sudije su išle sa porodicama na more, dobijale nameštaj, najbolja odela preko sindikata... A svi drugi, čitaj Partizan, bili su proglašavani za lopove i preverante. I tako do današnjih dana... Dugo godina pratim fudbal, ali ovakvo zajebavanje fudbalske javnosti, kao u proteklom prvenstvu, ja nisam upamtio. Nikad ljudi nisu tako tretirani kao u sezoni 2003/04. Kao da smo imbecili, morali smo gledati i slusati da gol nije gol, da ofsajd nije ofsajd, da utakmica traje 110 minuta, dva sata, tri dana, nije bitno. Samo da na kraju procvetaju "crveni zvezdaši". Najgore od svega je da tome nema kraja. Jer, proleće mora da dođe svake godine u isto vreme (jebem ti planetu Zemlju koja se okreće oko sunca). A nama ostaje da verujemo da bas svako prolece ne mora da bude sunčano i nasmejano, da će se jednom jesen odužiti, da će minus devet ili minus deset biti dovoljna garancija da im se zamrzne mozak (ako ga uopste imaju), i da neće baš uvek moći da smisle nove gadosti. P.S. Pojavile su se prigodne majice sa natpisom "Povratak šampiona". Cigani se pripremaju za Ligu šampiona, ali ipak zaboravljaju jednu stvar - u Evropi nije kao kod nas. Naime, tamo ima proleća, ali ima i jeseni i leta i zime. Jeste hladno, ali jebiga, standard... Transferi, Prodane duše ili simbol nadmoći Već prilikom osnivanja Partizana i Crvene zvezde 1945. godine uočena je nesrazmera u kvalitetu igračkog kadra, naravno u našu korist. Pojedini igrači, u nemogućnosti da obezbede mesto u prvom timu, odlazili su u Crvenu zvezdu. Primeri Palfija i Đurđevića, koji su zaista bili dobri fudbaleri, dokaz su koliko je Partizan igrački bio iznad zvezde u tim godinama. Mi smo koristili činjenicu da smo bili vojni klub, i sve pogodnosti koje ona nosi, pa su kvalitetni fudbaleri koji su služili vojni rok mogli da igraju kod nas i tu i ostanu. Tako je Jezerkić proveo godinu dana u Partizanu, čak dao i gol zvezdi u jednom prvenstvenom duelu (1:0 za nas). Tada se nije dizala velika prašina oko tih prelazaka i tako je bilo sve do 1959. godine. Tada je Branko Zebec, jedna od legendi Partizana, bukvalno bio isutiran iz kluba. Otišao je u Crvenu zvezdu, odigrao dve sezone i uzeo jednu titulu, ali nije uspeo da pruži igre adekvatne onima koje je pružao u crno-belom dresu. Godinu dana posle Zebeca doveli smo Antona Rudinskog, veoma zahvalnog igrača koji nam je mnogo značio u osvajanju prve od tri uzastopne titule 60-ih godina. A onda je došao neočekivani udarac za Partizan. Velibor Vasović, nezadovoljan tretmanom u Partizanu, 1963. godine napušta klub i odlazi kod prokletinja. Za tu godinu koju je proveo u zvezdi, više je prkosio nama nego što je igrao. Odigrao je samo jedan derbi (1:0 za zvezdu), osvojio titulu i onda se vratio kod nas. U zvezdu je otišao Z. Čebinac, naše dete i jedno od najboljih desnih krila koje smo imali. Zatim nastaje period zatišja koji je trajao sve do kasnih 80-ih godina. U ciglo dve godine (1986. i 1988. godine) dva puta smo torpedovali cigansku flotu. Milko Đurovski i Goran Milojević simboli su našeg vaskrsnuća kao kluba. Njihovim dovođenjem navijači Partizana su shvatili da je i zvezda itekako ranjiva, samo je trebalo zagristi i biti uporan. I Milko i Goran su odigrali korektno u crno-belom dresu. Milko je čak bio i kapiten, često puta je sam pobeđvao protivnike (setimo se Groningena, Seltika i Vinkovaca), a Goran je imao pun udeo u osvajanju kupa 1989. godine, kada smo uzeli taj trofej posle 32 godine posta! Devedesetih godina došlo je do raspada savezne drzave. Naša prva liga se svela na Partizan i zvezdu. Kvalitet je opet presao na našu stranu, a u zvezdi više nije bilo interesantnih fudbalera za nas. Cigani su, kao klub, postali ruina, pa nisu bili u mogućnosti da bilo koga dovedu. Ovog leta sportska javnost se zabavljala romanom u nastavcima pod nazivom "Prelazak Luke Bogdanovića u Partizan". Roman je bio toliko čitan i zabavan da su se za njega zainteresovali i pravni eksperti poput Dragora Hibera. Iako je veliki broj čitalaca zeleo da roman ima srećan kraj a Bogdanović ostane u zvezdi, život se pokazao mnogo surovijim - Luka Bogdanović nastavlja svoj sportski život u Partizanu. Ovaj roman je samo jedan u nizu romana sa istom tematikom. Nakon što su već pomenuti Palfi i Đurdjević otišli iz FK Partizan u zvezdu, u suprotnom pravcu ali kod košarkaša stigli su braća Saper i Bora Stanković. Prelasci tih godina nisu stvarali veliku tenziju, a spektakularni prelazi počeli su da se događaju devedesetih godina, i to u pravcu Partizana. Tomašević, Vidačić, Gilić, Vujanić na vreme su shvatili da su ipak košarkaši, a da se prava košarka igra jedino u Partizanu. Doduše, bilo je par izuzetaka, ali to su bili neki čobani-budale (Lukovski, Đokić...). Ostaje žal sto mali Praja (Davorin Dalipagić) nije dobio pravu šansu u Partizanu pa je morao da ode u zvezdu, iako je bio redovan na JNA sa svojim starim salom Juventusa. U rukometnim vodama, a pre toga i u hokeju, prelasci su postali takva svakodnevnica da su derbiji u tim sportovima polako izgubili draz. Sportiste koji su prelazili u suprotni tabor, navijači u principu nisu mnogo voleli, ali su im oni bili simbol nadmoći nad protivnikom. Sigurno je da su sportisti koji su menjali klupske boje imali psihološku barijeru, pa su po pravilu imali pad forme dok se ne priviknu na nove uslove. To samo govori da nije bas lako voleti Partizan "kao oči svoje", a onda postati "mladic-bor" ili "devojka-jela" (ili obrnuto). Sumnjam da će u bliskoj buducnosti biti prelazaka, jer niti je kvalitet igrača više na takvom nivou da mogu da budu interesantni (naročito kod cigana). Rivalstvo je dostiglo neslućene razmere a navijači su postali krajnje netolerantni, pa je svaka pomisao na prelazak opasna po zdravlje. Nadam se da će tako i ostati jer, iskreno, nekako mi "ne pašu" mandovi u crno-belom dresu. Počela je i ta, dugo osporavana, Jadranska košarkaška liga u kojoj, od ove godine, učestvuje i Partizan. Zemlja se i dalje okreće oko sunca, cene skaču, Zeka je i dalje na svom mestu i sve je, bar na prvi pogled, normalno i oubičajeno. Pa kako je to moguće?! Zar nam nisu obećali da će da poteče med i mleko, da će mir zavladati na celom svetu, da će pronaći lek za rak i sidu samo ako Partizan pristane da učestvuje u jadranskoj? Gde su sve te silne pare od sponzora, gde je sav taj kvalitet, kamo publika? Sta smo to dobili time sto smo napustili i na taj nacin upropastili domaću ligu? Pune hale ili Bog-zna-kako kvalitetne protivnike? Nista od svega toga. Hale u Zagrebu, Ljubljani, Širokom, pa čak i Splitu više su prazne nego pune. Čak ni dolazak toliko željenog i trazenog Partizana nije baš izazvao kolektivni napad histerije na utakmici protiv Zagreba. Hala čak nije bila ni puna. Kada su cigani igrali u Zagrebu protiv Cibone, nije čak bilo ni organizovane navijačke grupe u hali. Za 40 minuta nije se čuo niti jedan navijački slogan, nikakva pesma. Ništa! I ko je, uopšte, video ligu u kojoj čak osam timova ide u plej-of? Kad ste čuli za "fajnal-ejt" u nekom ozbiljnom evropskom takmičenju? Međutim, Zmago i dalje mudro ćuti. Nema priče o potrebi formiranja zajedničke lige zbog većeg interesovanja publike. Nema više bajke o punim halama i sponzorima koji jedva čekaju da uteraju masne svote novca u kase klubova koji budu tako mudri i dalekovidi da pristanu i uključe se u cirkus zvani Jadranska liga. Nema priče jer nema ni publike. Nema priče jer nema ni novca. E, zbog toga se odjednom ućutaše svi pobornici Jadranske lige. Nažalost, blagodetima koje pružaju njihova zatvorena usta udostojili su nas tek nakon sto su, podmuklo, na prevaru i čto je joč gore na silu, ugurali Partizan u tu ligu. Kad smo vec kod publike, ne mogu a da ne primetim da bi u Leskovu, Kraljevu ili Nišu bilo znatno više publike nego što je ima u Širokom, Laskom, Domzalama ili u gradu iz kog dolazi taj-neki Slovan (do skoro sam verovao da se radi o mnogo slavnijem klubu iz Bratislave). Ne radi se o utisku, jednostvano navijači iz tih gradova su do pre samo par meseci punili hale svaki put kada je u njihov grad dolazio Partizan. A u Laskom nije bilo ni 400 ljudi kada je Partizan doputovao sa svojim 17. timom i bez trenera. Partizan je klub sa najboljom posetom, iako smo jedini klub koji u toj ligi ne želi da učestvuje. Kad smo već kod kvaliteta, krajnje je diskutabilno koliko su zaista kvalitetni timovi poput Pivovarne, Zagreba, Slovana, Širokog. Šta je to tako posebno po pitanju kvaliteta uneo tim Bosne ili Šibenke. Osim Olimpije i, možda, Cibone, svi kvalitetni klubovi u Jadranskoj ligi su iz Srbije i Crne Gore. Hajde sad malo da vidimo sta je sa pitanjem regularnosti, na šta su cigani imali puno zamerki i sto je bio glavni razlog da istupe iz domaće lige. Ako bih bio zlonameran (a jesam) primetio bih da su priče o regularnosti nekako uvek bile aktuelizovane nakon katatrofalnih poraza koje su cigani doživljavali u derbijima, ali to i nije neko iznenadjenje. Cigani nisu bili jednako kritični prema neregularnostima koje su doživeli na utakmici u Šibeniku kada su im redari drmali konstrukciju kosa svaki put kada neki ciganin šutira slobodna bacanja. Zmago je, posle, za loš procenat ubačenih bacanja okrivio čelnike kluba jer nisu ciganima obezbedili halu u kojoj bi dan i noć vežbali bacanja. Anđelković i Vesić se nisu oglasavali. Nisu se, čak, mnogo bunili ni kada su navijači Šibenika u sluzbenim prostorijama napali novinarsku ekipu njihove (SOS) televizije. A do juče im je smetalo ako atmosfera u Leskovcu izmakne kontroli ili ako padne po neka uvreda u Kraljevu. Što se tiče Partizana, ni tu situacija nije mnogo bolja. Pritisnuti ucenama, odlaskom gotovo svih igrača i rukovodstva, naš klub se skoncentrisao na zbivanja na terenu. I ono malo igrača što smo namaili u Partizan, uglavnom je sprečeno da igra zbog suspenzija ili povreda. A i umor je počeo da uzima danak. Naime, za prvih mesec dana Jadranske lige Partizan mora da odigra čak devet utakmica. Praktično, utakmice se igraju na svaka tri dana! Koliko tu vremena ostaje za trening ako se ima na umu da trener treba da ih spremi za svaku utakmicu posebno, a da je potrebno neko vreme i za putovanje (autobusom, jer su organizatori naprasno zaboravili ona obećanja o čarter letovima). Kada da mladi igrači, na koje se oslanjamo, treniraju i nešto nauče od starijih. Kada ti stariji da se odmore posle utakmice i tako smanje mogućnost povreda koje su u našem timu veoma česte. Flagrantan primer pogrešne odluke da se utakmice igraju na tri dana je naš meč sa Pivovarnom iz Laska kada je na utakmicu putovala grupa građana koja se predstavlja kao Partizan, iako teško da bi iko od njih ikada zaigrao za klub da nam svi ostali nisu povređeni ili suspendovani zbog izbegavanja reprezentativnih obaveza. Dokle je došlo, najbolje se vidi po tome da čak ni trener Vujošević nije putovao na mec, pa krajnji rezultat ne treba da iznenadi. O suđenju ne zelim ni da govorim. Broj ličnih grešaka koje su nam dosuđene protiv ekipe Zadra u Pioniru najbolje pokazuju kakav će biti odnos njihovih sudija prema Partizanu. Istini za volju, sudije nam baš nisu bile blagonaklone ni u Evroligi, pa čak ni u Efes ligi. Dakle, da malo adaptiram poznatu narodnu poslovicu, kako smo se nadali, taman smo se tako i udali. Pa još i malo gore od toga. Ipak, priznajem da ne pripadam onoj grupi Grobara koji su uspeli u svojoj nameri da nikada ne posete halu kada se igra jadranska. Naime, bio sam protiv Zadra, a verovatno ću gledati i druge tekme. Iako sam celim bićem protiv jadranske, jednostavno mi nedostaje Partizan i hala, ne mogu da ne odem. Kad su nas već prisilili da se takmičimo, nije red da momke ostavimo na cedilu. Biće bolje kad počne Evroliga, znam, ali dok ne počne to takmičenje, ne bi bilo lođe da bar jednom napunimo halu. Čisto da im pokažemo da smo i u tome bolji od njih. SOUTH PARK, I JA SAM ZVIJEZDAŠ Jedinstvena akcija "I ja sam zvijezdaš" je uspesno završena u Srbiji, Bosni, Čečeniji, Mongoliji i ostalim svetim srpskim zemljama. Na Infotopu RTV Pink je objavljeno da u našoj Republici ne postoji više nijedna osoba mlađa od 12 godina koja nije dobila majicu, kalendar i raspored časova, tj. besplatnu sezonsku kartu za stadion sa najvećim semaforom. Otuda je neponovljivi Zoran Avramović, sin Manjače i direktor marketing fk crvena zvijezda, odlučio da se preorijentise na druge kulture, dimenzije i forme. Njegova velika misija nije završena jer crvenoj zvijezdi nedostaje još samo par stotina novih navijača pa da pretekne Legiju iz Varsave i zvanično postane najpopularniji fudbalski klub u galaksiji. Put je - tako - cigansku čergu naneo u South Park, u americkoj drzavi Colorado. Dugogodišnje tesne veze koje direktor Dragan Džajić putem internet čet-ruma (chatroom) negovao sa Mr. Garrisonom, nastavnikom trećeg razreda tamošnje osnovne škole, omogućile su žustar prodor (da ne kažemo penetraciju) najvećeg srpskog kluba u srce Sjedinjenih Država. I ne samo to... Nakon sjajnih partija crveno-bijelih protiv Koma, Odenzea, Cara Konstantina i Budućnosti iz Banatskog dvora, prava fudbalska manija je potpuno spontano zahvatila ovo malo mesto na americkom srednjem istoku. U vreme odigravanja utakmica crveno-belih, život u South Parku bukvalno prestaje, ulice su puste, zatvaraju se javne ustanove, fabrike, dućani, ljudi sede prikovani za kompjuterske monitore i uprkos vremenskoj razlici uživo prate spektakularne nastupe svojih novih ljubimaca. Ni ostalim danima tenzija ne opada, na svakom koraku je vidljiva pomama koja vlada za rekvizitima sa crvenom srpskom petokrakom. Radost i uzbuđenje posebno su prisutni među mališanima u tamošnjoj osnovnoj školi (South Park Elementary). Fuca se u dvoristu školice pika od jutra do mraka. Arnolda Švarcenegera, Eminema, Karmen Elektru i Pamelu Anderson više niko ni ne pominje - apsolutni idol mladih, i muških i ženskih, postao je (verovatno zbog bliske im fizionomije) lik iz stripa Nikola Žigić. Mladi Sautparkcani masovno menjaju veroispovest, imena i prezimena i time dokazuju predanost ideji zvijezdaštva. Đurdjevdan je dekretom Gradonačelnice u South Parku proglašen za jedini neradni dan, a Priest Maxi je za potrebe lokalne navijačke organizacije osvestao zastavu "Cigani Kolorado" koja će se ubuduće (umesto zastave SAD) viti na barjaku ispred škole i gradske kuće. Mišljenja su nepodeljena, dolazak zvezdine delegacije je dogadjaj veka u ovoj ucmaloj varošici i verovatno spada u 3 najuspelije epizode popularne crtane serije. Svečanost koja je organizovana u najvećoj prostoriji u South Parku okupila je 745 učenika i barem osam puta toliko njihovih roditelja, što je ukupan broj novih zvijezdaša podiglo na 15,953,481,084!!!!!!!! Ustreptaloj deci su se obratili (baš ovim redom) lokalni heroj Nikola Žigić, svemogući čovek iz Krapine Zoran Avramović, odnosno Miodrag Mile Belodedići koji je na tečnom rumunskom objasnio sudbonosnu ulogu koju su odigrali zvezdino rukovodstvo i navijači prilikom demokratskih promena u Srbiji i hapšenja Slobodana Miloševića. Osnovana je i lokalna sekcija navijača crvene zvijezde koja će podršku svom klubu pružati širom države Kolorado. Za predsednika grupe je jednoglasno izabran Timmy, koji je -eto- posle svog imena i imena svoje ćurke, naučio tačno da izgovori i ime Husrefa Musemića! U South Parku očekuju podršku i saradnju od velikog broja srpskih iseljenika koji žive u okolnim federalnim državama. Nakon što su deci podeljeni rekviziti, a Mr Garisson odigrao sa direktorom Džajićem na male goliće, u saradnji sa Chancellorom Mackeyom i katedrom za geografiju organizovan je kviz znanja "SPOT THE BARI!". Cilj kviza je bio pronaći Bari na mapi sveta u što kracem vremenskom periodu. Deca su demonstrirala zavidno znanje, a pobedila je učenica četvrtog razreda Wendy Testaburger koja je pogodila da se Bari ne nalazi ni u Teksasu, ni u Alabami. Predstavnici najtrofejnijeg, najvećeg, najbogatijeg i sve-ostalo-sto-uz-to-ide kluba su pobednika kviza nagradili dvodnevnom ekskurzijom na stadion Sv.Nikola u Bariju! Na žalost, ni ovaj spektakularni dogadaj nije mogao da prođe bez incidenata, koje su po ko zna koji put izazvali takozvani, šta drugo reći nego kvazi-navijači, rusitelji, vandali, huligani bla bla bla bla bla bla, navijači Partizana . Avramović se požalio direktorici na manju grupu učenika koji su podmuklo sabotirali gala svečanost prijema novih likova u najmasovniju navijačku grupu u galaksiji. Nakon što su odbili da prime darove koje su im doneli Avramovic i društvo, ovi neprijatelji sporta su demonstrativno napustili prostoriju i podmetnuli požar u zgradi škole. Za vinovnike incidenata su proglačeni problematični debeljko i večiti kontras Eric Cartman (inače dugogodišnji navijač beogradskog Partizana), tifoz Makabija iz Petah-Tikve Kyle Broflovski koji je iz političkih razloga odbio da obuče dres Sanibala Orahovca, suicidalni Kenny McCormick, te prosečno americko dete Sten Marsh, koji je isfolirao bolove u stomaku i otišao je kući ranije ne primivši navijačke rekvizite. Isto, ipak, nije poslo za rukom tj. nogom Stenovom gej psu Sparkyju koji nije mogao da odbije mesto potpredsednika kluba Delije Kolorado, a o višesatnom druženju sa direktorom crveno-belih i da ne govorimo... Kao što obično biva, zlosrećni Kenny McCormick gine na kraju epizode, ovoga puta pod izmenjenim okolnostima. Kenny se svojevoljno bacio pod valjak ne mogavši da podnese psihičku torturu i ogavni bosanski akcenat Zorana Avramovića. Kratkih rukava je ostala i gospođa Cartman koja je doživela da muškarac dođe u South Park, a ne poseti njen krevet. Pogađate, Dragi Dzajic je ostao nem na sva navaljivanja i više nego otvoreni flert. E da, na kraju epizode Erik Kartmen nas je obavestio da ga možemo očekivati na sledećoj tekmi Partizana, jer se ovo više ne da trpeti!!!
Otvaranje SFRJ prema zapadu je vec otpocelo, ali niste bas svaki dan vidjali na ulicama mladice umotane u britanke, sa neurednim dugim kosama, sisane na nulu ili cirokance (svejedno), likove obucene u spitke, Dr.Martens i imperijalisticki jeans nabavljen ko zna odakle. A ja sam sve to video na Jugu bas kao i manijacko here-we-go talasanje, najneverovatnije crno-bele salove i suvenire, potpuno anarhicne transparente (HCBG na primer, naravno tada nisam imao pojma sta to predstavlja), ljude spremne da urlaju do iznemoglosti nezavisno od aktuelnog rezultata ili plasmana Partizana na tabeli. Cisto radi celokupne slike, pomenucu da su na istoj tekmi mostarski "Rodjeni" (pojacani ponekim ciganinom) na polupraznom severu sirili jugoslovenske zastave sa petokrakom, setali su po Beogradu Yassa jakne ba i ribolovacke kape ba, a u navijackom smislu nisu odmakli od neartikulisanih urlika "Crveni, crveni" i tome slicno. Ukratko receno: Grobari su tada predstavljali navijacku avangardu i bili su ispred svog vremena! Kada sam jos malo porastao receno mi je da je ono sto me je tog 10. maja 1989. fasciniralo i definitivno ubacilo u grobarski trip engleski navijacki fazon.
Fascinacija engleskom navijackom kulturom i svime sto je ona podrazumevala rasla godinama da bi u poznom teenage periodu bila krunisana "akademskim posetama" Ostrvu, vecine ljudi sa kojima sam isao na utakmice. Naprosto se vise nije postavljalo pitanje sta, ko i kako. Podrazumevalo se da volimo svoj klub iznad svega, bodrimo ga uvek kada je to potrebno, cepamo grla i dlanove, ljubav demonstriramo na najrazlicitije i najkreativnije nacine i to bi bilo to. Zastacu na trenutak. Fast forward do dana 4.11.2003. kada je u Beograd dosao Real Madrid, najskuplji fudbalski klub koji je ikada postojao. Po svim objektivnim merilima ta utakmica je morala da bude najveci spektakl do sada vidjen u ovom gradu. Necu se baviti razlozima zbog kojih od onog Juga koji sam zapamtio kao klinac nije ostalo nista sem imena. Zelim da napisem nekoliko reci o sceni koju sam te veceri zatekao unutar stadiona i koja me je duboko razocarala. Znacajan broj prisutnih je, dakle, na sebe navukao najlonske prsluke, a tokom veceg dela utakmice usta nije otvarao. Zbog toga, ali ne samo zbog toga za mene je ova utakmica umesto vrhunskog spektakla nesto sto zelim sto pre da zaboravim. Ne umem da objasnim kako se pojavila ta perverzna fascinacija tim tzv. koreografijama. Posle smrti Najveceg Sina Naseg Naroda i narodnosti, vise nije bilo masovnih sletova zacinjenih prigodnim kulturno-umetnickim programom. Mozda nekome nedostaje Dan Mladosti, ali ja cenim da ko god ima trunku mozga u glavi moze samo grohotom da se nasmeje fotkama napupelih kineskih, severnokorejskih ili vijetnamskih pionirki koje utegnute u crvene, bele i zute trikoe mlataraju trakama, kartonima i ostalom scenografijom formirajuci rec "Tito", "Kim", "Ho", "Jao", "Mao" ili "Dzajka" svejedno.
Onda su cigojneri krenuli u precrtavanja i nevesta kopiranja makaronara, Grobari su cuvali svoj progresivni identitet i boleo nas je kur**. 90-tih smo, iz iskrenog gnusanja prema svemu sto je taj iscaseni pozerski fazon predstavljao, imali puno pravo da se zajebavamo na racun propalog italijansko-ciganskog abortusa od nasih komsija. Medjutim, sa opstim trendom raspada svega sto ima veze sa Grobarima, nestao je i taj nas, fudbalski, Brit-fazon i vise ne mozemo da im se smejemo.
Prosto neverovatno koliko mladi narastaji navijaca energije trose na u sustini nebitne stvari. U pripremi koja traje danima ljudi rasipaju vreme i novac ne bi li naduvali nesto sto mora da bude odgovor na njihovo pateticno ciganjenje. Zasto??? "Koreografija" je bukvalno postala sama sebi svrha: to jest kada zavrsimo sa tim poslom u 3. ili 4. minutu utakmice mozemo 'ladno da se razilazimo jer je fotkanje zavrseno, a nas u sustini zabole za fudbal, rezultat i zbivanja na terenu. I sve bi bilo daleko podnosljivije da se na te dvominutne cirkuske performanse bezumno ne trose novcana sredstva. Ovako, vise stotina eura lezi rascepano, razbacano, iskidano ili izbuseno po tribini, bez ikakvog efekta na igru, moral nase ekipe, bez ikakvog pozitivnog uticaja na ljude koji dolaze na stadion. Zamislite samo koliko bi kreativnijih i korisnijih stvari moglo biti pokriveno novcem bacenim na jednu Zabarografiju koja na kraju krajeva ne moze ni da se unese na stadion. Da skratim pricu: koreografije su otpadak iz socijalizma, besmislene su, beskorisne, kic, skupe su i nisu nasa prica. Ne postoji apsolutno nijedan razlog zasto bi na to sranje gubili vreme. 
Svima nam je vec na prvi pogled jasno da momci u crno-belim dresovima ne samo da igraju najkvalitetniji fudbal u drzavi, nego imaju i najvise sluha i muzickog talenta. Pogledajmo, onda, sta se sve slusa iza zatvorenih kapija naseg SC Zemunelo gde je svaki nas fudbaler imao pravo da se opredeli samo za jednog svog muzickog favorita.
Van konkurencije:
Cetiri Lige sampiona, a tek je oktobar Ne, ne radi se o Zoni sumraka ili najludem ciganskom snu (ima li razlike), to je nasa realnost ovih dana. Nakon crno-belih kosarkasa, fudbalera i rukometasa, i vaterpolisti Partizana uspeli su da se kvalifikuju u elitno evropsko takmicenje na turniru odrzanom pocetkom oktobra u Beogradu. Vise od same cinjenice da su vaterpolisti uspeli da se plasiraju u najbolje evropsko klupsko takmicenje, i tako nase sportsko drustvo ove sezone ucine najuspesnijim u Evropi, raduje nacin na koji je to postignuto. Veoma perspektivan vaterpolo tim raspao se u pauzi izmedu dva prvenstva zbog nasledenih finansijskih problema. Najveci broj iskusnih i kvalitetnih igraca napustio je klub, a okosnicu tima u ovoj sezoni cine trojica mladica koji su prosle sezone bili rezerve. Zamislite na momenat mogucnosti i domete fudbalskog tima naredne sezone u kojem bi glavni igraci bili Bajic, Ognjanovic i Savic. I probajte da zamislite da se ta ekipa plasira u Ligu sampiona... Prestanite da pokusavate, nemoguce je. Ipak, da nas vaterpolo klub nije slucajno najuspesniji (zajedno sa Real Madridom) klub u Evropi pokazalo se na banjickom plivalistu. Ekipa u kojoj je prosek godina 18,5, i gde niko nije stariji od 23 godine, sa lakocom je pobedila grcki "Vuljagmeni" i slovenacki "Triglav", nakon cega je ucesce u LEN kupu vec bilo obezbedjeno. U pretposlednjem kolu turnira protivnik je bila Barselona, ekipa neuporedivo jaca od Partizana, bar teoretski. Iako su nasi momci pruzili vise za vreme utakmice i imali gol prednosti tri sekunde pre kraja regularnog toka, neke krajnje pristrasne odluke sudija pomogle su Barsi da izjednaci na 9-9 i utakmicu uvede u produzetke. Barselona je prva postigla gol u produzetku, ali to nije smetalo crno-belima da postignu dva i tako pobede velikog protivnika. Za vreme produzetaka na bazenu je vladala velika zabuna oko uslova pod kojima je Partizan mogao da izbori ucesce u Ligi sampiona. Naime, zbog gol kolicnika Partizana, Barselone i Vasasa, kao i zbog neverovatno zaguljenih pravila koja vladaju u vaterpolo sportu, Partizanu nije odgovarao neresen rezultat u regularnom toku, ali je zato, i pored eventualnog poraza u produzecima, bio siguran usesnik Lige sampiona. Po svemu sudeci, ni igracima Partizana pravila nisu bila jasna, pa su naivno pomislili (i to sproveli) da je za uspesan zavrsetak kvalifikacija potrebna pobeda nad Barselonom. U poslednjem kolu, kada je sve bilo reseno, nasi su izgubili od neuporedivo jaceg Vasasa iz Madjarske, ali tek na produzetke i to jedva rezultatom 5-6. . Nas dragi objektivni i nepristrasni sportski kanal izvoleo nas je obavestiti o neverovatno znacajnoj pobedi fudbalera Crne Srbije i Jos Gore Crne Gore u Velsu, nakon cega smo 10 minuta slusali o svim rezultatima postignutim u kvalifikacijama, sa posebnim osvrtom na zlehudu srecu reprezentacije BiH, koja je stigla samo do boda protiv Danske u Sarajevu. Nakon toga usledio je televizijski feljton (u sred vesti) o istorijskoj pobedi Roma protiv Cibone sa sve izjavama svih aktera, polovine prisutnih gledalaca i ulicnom anketom, pa onda blok reklama o karate skoli izvesne Tanje Petrovic, pa onda svi rezultati svih grupa druge lige SCG u fudbalu. Strpljivi gledaoci mogli su da saznaju sa kim je igrala Mladost Luks iz Lukiceva (cini mi se), zbog cega je izgubio Cukaricki, i sa kakvim personalnim problemima Bane iz Raske docekuje ekipu Rada u derbiju tog i tog kola druge lige severojug. Usledio je kompletan pregled prvog kola srpske kosarkaske lige, analiza utakmica košarkaških giganata poput Ergonoma, Atlasa i Lavova, sto je bio samo uvod u najavu utakmica prvog kola koje tek treba da se odigraju (tu se prvi put pomenula rec Partizan u kontekstu neodigrane utakmice sa Vojvodinom. Jebi ga, nije moglo da se izbegne). Tek tada, vise uzgred, pomenuta je i ta banalnost da je vaterpolo klub Partizan, koji je bio na ivici gasenja i koji i dalje ima najmladi sastav na svetu, uspeo da se plasira u Ligu sampiona. A sada, cisto iz zezanja, pokusajte da zamislite iste te "sos vesti" u situaciji u kojoj je c.z uspela to sto su ove sezone ucinila cetiri nasa kluba. Razdragani sportski novinari gotovo svih medija obavestavali bi gradjanstvo o uspehu veka od vrata do vrata, a specijalne emisije u kojima bi svaka budala evocirala uspomene iz Barija i Tokija bi se emitovale cak i na friziderima, sporetima i klozetskim vodokotlicima. Takvu situaciju je, siguran sam, vrlo lako zamisliti. Ali, (to prokleto "ali") ovde se javlja drugi problem. Zamislio bih ja, bez problema, medijsku torturu koja bi usledila, ali mi tesko ide da zamislim da se cigani plasiraju u Ligu sampiona. Osim, mozda, u zenskoj odbojci... Blic VijestiSIMBOL CRVENE ZVEZDE I SRPSTVA! Nekadasnji novinar Borbe, nesudjeni vodja Torcide i trenutni tim-menadzer FCRS, Slavoljub Muslin otkriva nam kako je gvozdena komunisticka ruka odlucila njegov zivotni put. 'Moj pape Duje je radio kao slovoslagac u Borbi i bio je to veliki porodicni napredak kad sam se ja popeo na stepenicu vise - postao sam novinar. Vec smo privatno zbijali sale kako ce moj sin da bude urednik (Ni Luka ni Marko se ne bave novinarstvom - prim. ured.). Medjutim represivna komunisticka vlast je umijesala prste. Moji pokusaji da predstavim Crvenu Zvizdu kako simbol srpstva, da kroz nju probudim usnuli duh Kosovskih junaka, Kraljevica Marka i cijelog srblja su bili kost u grlu kako drzavnim funkcionerima, tako i Borbinom urednistvu. Nisu imali razumevanja da je Crvena Zvezda jos tada bila stub na kojem pociva nas narod, da je bila Knez Lazar moderne Srbije, neustrasivo vodeci svoj narod u bitku koja je krunisana penjanjem na krov Evrope, Svijeta, Mlijecnog Puta, Intergalaktike, Kosmosa, Hermafrodizma, Transeksualizma i Cetvrte Dimenzije te ne tako davne 1991 godine. I pored toga sto sam u tom trenutku pomislio da je moj zivot izgubio smisao, moje proterivanje iz Borbe je bilo od sudbonosnog znacaja - preselio sam se u Francusku a svi dobro znamo rezultate mog rada tamo. Ukratko - da nije bilo otkaza u Borbi jedan Zinedine Zidane nikada nebi bio otkriven!'' u dahu nam je ispricao Muslin. Kisinjev kao sudbina! Inace, jedna interesantna vijest je da je mladi novinar, zbog 'problematicnog ponasanja' na domacoj novinarskoj sceni i prvoboracke uloge u budjenje svijesti o Srbstvu i FCRS, trebao biti poslat kao dopisnik u daleki Kisinjev. Urednistvo je ipak odlucilo na strozu kaznu ali sudbina se ne moze izbjeci - Muslinovi crveno bijeli su u predkvalifikacijama Kupa UEFA svoje mjesto pod evropskim suncem izborili upravo u : Kisinjevu. SKANDALOZNO - NOVAC OVK-a, PREKO PARTIZANA, U DZEPOVE BABAROGICA! Zaista nevjerovatne vijesti nam stizu iz Amerike. Klub nasih iseljenika u gradicu Geri, u drzavi Indijana, dosao je do skandoloznog saznanja. Naime, koristeci usluge poznatog detektiva MacGyvera, dosli su do informacije da albanski lobi u zidovsko-masonskoj masineriji zvanoj Amerika nikako nije posustao i pored 'oslobodjenja' Kosova. Ljudi koji su do juce punili dzepove 'boraca za slobodu' po Kosmetu, danas pune dzepove komesara za sudjenje Branimira Babarogica! Cilj je jasan - F.K. Partizan i ove sezone mora da bude prvak! Albanci iz Amerike i OVK ne pitaju za cijenu - prica se da je sudija na utakmici Partizan-Vojvodina(2-1) potplacen sa suvim zlatom u iznosu svoje tjelesne tezine, dok je na mechu protiv OFK Beograda vidjena jos veca lakrdija - za jedanesterac u poslednjem minutu, arbitar je nagradjen sa 100,000,000,000,000,000,000 kuvajtskih dinara i tri polovna minobacaca! Motivi su nejasni samo laicima - uzimanje svete srpske zemlje nije dosta. Isto tako nije dosta ni masovna reprodukcija medju 'vaterpolistima' koja prijeti da promjeni etnicku sliku na Balkanu. Na tapetu je morao da se nadje i njihov glavni cilj - unistavanje najvece srpske svetice : Crvene Zvezde! Znaju dobro lobisti da dok je FCRS, za Srbiju nema zime jer nista ne greje srpska srca kao gorepomenuta. Ipak, nasi iseljenici ne sjede prekrstenih ruku - dobrovoljci se vec prijavljaju da krenu u rat protiv sudija a poruka 12-godisnjem Delije(rodjen na stadionu Sveti Nikola 3 milisekunde prije odlucujuceg jedanesterca Darka Panceva) Dzejsona Muskatirovica je jasna : As far as Crvena Zvezda is concerned, we are ready to umremo! TORTAAAAAA'S! VIDIC NAPUSTA ZVEZDU? Kapiten crveno bijelih bio je izricit - iz Zvezde ne ide bez trofeja! Nazalost mnogobrojnih Zvezdasa, taj uslov je sada ispunjen. Naime na zidu mladog stopera je zasjao trofej kakav mnogi mnogu samo da sanjaju. Ukoliko mislite da treba dosta znoja proliti da bi se osvojilo prvenstvo ili kup, onda mozete samo da pretpostavite cega se dosta treba proliti da bi se covjek proglasio 'Dobrim Prijateljom i Organizatorom' splava Regata. Misterija se razrijesava potpisom - Vesna D. i veliki karminasti poljubac! Ocigledno je da zavodjenje Vidicu ide kao i zaustavljanje protivnickih igraca a popularna Savska Pamela je trofej koji vrijedi koliko i papir na kojem je diploma napisana. Vidic ce prije kraja sezone i ozbiljnih ponuda pokusati da ostvari djecacki san i osvoji duplu krunu - naime vec je krenuo sa pripremama da od Nese T. preuzme epitet najveceg pivopije. Sta drugo reci nego - Nemanja, sretno! VESTI SA MALOG KALEMEGDANA - Mazgo Sakati, najveci zivi kosarkaski strucnjak, odbacio je kao netacne navode sportske stampe da mu je ambicija da se posle preuzimanja funkcija trenera, menadzera, sportskog direktora, masera i portparola kk cz, oproba i na odgovornoj poziciji cepacha ulaznica- plejmejkera kluba sa najvecim brojem……. odigranih utakmica u sezoni. Cak ni meni ne polazi za rukom da u isto vreme budem i na ulazu u halu Pionir i na parketu, kratko je svom prevodiocu doshanuo Sakati. - Zbog cinjenice da ni u prethodnoj sezoni kk cz nije uspela da osvoji nijedan trofej, Vlada Republike Srbije je donela odluku da u predlogu budzeta za 2004. godinu uveca stavku koja se odnosi na finansiranje crveno-belih. Posto zvezdini trofeji greju dusu i telo SrBskog naroda vise nego umetnost, mazut i ugalj, predlog je da se sva novcana sredstva iz fondova za kulturu i energetiku stave na raspolaganje crveno- belima. U zucnoj diskusiji je ucesce uzeo i direktor-menadzer-trener c.z. Mazgo Sakati, koji je premijeru i ministrima zivotom obecao da ce projekat "Evropska zvezda" u 2005. godini konacno biti i ostvaren! Sakati je najavio promenu opste strategije kluba sa Malog Kalemegdana. Naime, umesto dosadasnje prakse kupovine igraca, navijaca i medija, crveno-beli ce se usredsediti na kupovinu sudija i opste je misljenje da jedan od 6 trofeja za koje se takmice ove sezone nije daleko. - U kk c.z. priznaju da imaju problema sa angazovanjem drugog stranca, buduci da nijedan od 2893 kosarkasa koje je tokom letnjeg perioda testirao Mazgo Sakati nije ispunio visoke kriterijume slavnog slovenackog strucnjaka (trening program "chuchanj-sklek-zgib-shut") . Posle pokusaja sa svim "slobodnim agentima" ciji su podaci pronadjeni na internetu, crveno-beli se preorijentisu na malobrojne strane studente i turiste koji posecuju Beograd. "Pomoc, kao i uvek, ocekujemo i od drzavnih organa. Ocekujemo da pripadnici MUP na granicnim prelazima privode sve strane drzavljane vise od 185cm i dovode ih direktno na probu na M.Kalemegdan", vizionarski istice Sakati . NOVOSTI I U FSSCG - Posle jos jedne neuspele fudbalske avanture, jasno je da je karijera Perice Ognjenovica zavrsena. Nekadasnja perjanica crveno-belih i nesudjena sedma zvezdina zvezdica je potrosila kredite u svim fudbalskim ligama Evrope i Azije, i posto vise nema zainteresovanih za njegove usluge omaleni napadac je ostao na ulici. U pomoc je, kao i uvek u ovakvim prilikama, pritekla nasa velikodusna fudbalska organizacija. Na hitnom sastanku IO FSSCG, a na predlog direktora Milovana Djorica, odluceno je da se osnuje Strucni podkomitet za predskolski fudbal. Ognjenovic je na istom sastanku promovisan u predsednika SPKZPSF jer fudbalski poslenici veruju da zbog niskog rasta i debilnog ponasanja nece imati problema u komunikaciji sa mladjim predskolcima. U zakljuchcima IO stoji da ce u slucaju da ni na kraju ove sezone ne uspe da nadje klub u inostranstvu, Ognjenovicu od 1. septembra s.g. u radu asistirati jos jedan korpulentni spic iz Ljutice Bogdana, Dragan Bogavac. UKRATKO - Direktor Crvene Zvezde, Dragan Dzajic, ljutito je u prisustvu supruge Branke demantovao price zute stampe da je Nikola Zigic angazovan iskljucivo radi svog head-ing ability-a. - Na preporuku pomocnog tim-menadzera crveno bijelih, Sase Jankovica, mladjani Marko Muslin je uvrscen na spisak fudbalera na koje selektor Ilija Petkovic racuna u narednim mecevima A selekcije. Jankovic, mladi Muslin i selektor Petkovic se slazu da ce takmicarske utakmice za A reprezentaciju biti idealna priprema za njegov eventualni debi u crveno-bijelom dresu. - Na svecanoj ceremoniji izvedenoj pred preko 10 ljudi, nas kosarkaski pecalbar Rastko Cvetkovic, primio je drzavljanstvo drzavice Sao Tome & Principe. Cvetkovic, koji vec par decenija igra za jedinog prvoligasa te zemlje, je svega par sati poslije svecane ceremonije obukao uniformu i krenuo na front da brani tu zemlju od domacih pobunjenika gladnih nafto-dolara. - Kao znak ljubavi prema svome klubu i njegovim neustrasivim navijacima, Sanibal Orahovac je juce u crkvi Sv. Marka presao u pravoslavlje. Nekadasnji Sanibal a danasnji Lazar je objasnio svoj potez rijecima da ne bira sredstva da udje u srca Delija. - Prema najnovijim informacijama, mala Bo iz Inuit plemena u Kanadi je 15,000,000,000 clanica akcije I Ja Sam Zvezdas. Kako naglasava genijalni Zoran Avramovic, crveno bijelima fale jos samo 42 navijaca da bi prestigli Legiju iz Varsave kao najpopularniji klub na svijetu. Opstina Palilula 8:46PM  Inspektor Mulder i doktorica Scully poslati su u Beograd ne bi li utvrdili prirodu nestanka 999,614 ljudi u istom danu.
Novembar 2000 u dvorani "Pionir" dogodilo se nesto, sto se gotovo sa sigurnoscu moze nazvati najvecim alien abductionom u istoriji sveta. Prema tvrdnjama vise ocevidaca (prema kojima i novinara i sluzbenika lokalnih vlasti) kosarkasku utakmicu kup Raimunda Saporte izmedju crvene zvezde i Caje San Fernando posmatralo je svega 386 ljudi. Slucaj kao takav ne bi ni zavredio paznju FBI i ne bi dobio rejting "X-filea" da se ne zna da je u pitanju najveci sportski klub na svetu, sa velikom tradicijom, snaznim medjunarodnim politickim uticajem i naravno klub sa ogromnom armijom navijaca. Prema oficijalnim podacima (kojima raspolaze centralni kompjuter FBI) samo u 2000. godini, ovaj klub je dobio 1 milijun novih pristasa. Zanimljiva pitanja se sama namecu - zasto je onda utakmici prisustvovalo samo 386 ljudi i sta se dogodilo sa ostatkom od blizu milion lojalnim malih zvezdasa.... E.. upravo to pokusavaju da utvrde agenti FBI. Carter uverava da se i u ovoj epizodi mogu ocekivati neki izuzetno efektni detalji i obrti u radnji. Recimo - nalaz balisticara FBI da su svi prisutni gledaoci bili pod snaznim stresom jednim vidom kolektivne hipnoze i ocigledno izlozeni dejstvu narkotina nepoznatog (vanzemaljskog) porekla. Tu su i kontroverzne izjave aktera utakmice uzete u izvornom obliku, saznanje agenta Muldera da kosarkas sa brojem 11 (Sljivancanin) ima dobro znani alien implant ugradjen u levi skocni zglob, tvrdnja prodavca semenki da je tokom utakmice vidjen NLO kako kruzi iznad "Pionira", pojava kosmicke prasine nad Beogradom i utvara velikog terriera sa glavom Mute Nikolica. Najupecatljiviji momenat serije bi trebalo da prestavlja svedocenje jedne male zrtve - koji tvrdi da je ovo samo mali deo svetske zavere koju protiv crvene zvezde sprovode strane sile, muslimanski lobisti sa Jupitera i bivsi direktoir ove male zemlje, svi predvodjeni rivalskim kolektivom (called "Partisan"). Mulder je zestoko zaintigriran ovim podacima i halapljivo traga za novim cinjenicama koje bi rasvetlile nestanak 999,614 vernih. Povrh svega, Scully se ludo zaljubljuje u zgodnog kosarkasa crvene zvezde Nedeljka Ascerica. Pregrst uzbudjenja!! Nema potrebe da vam govorim da su tu negde i zli "Mr. Pusac" (ovoga puta sabotira istragu u saradnji sa stabom rotarijanaca u Beogradu i svojim "kontaktima" pri FK Partizan), naivni upravnik Skinner, petostruki spijun Krajchek i nepoznati radnik nuklearnog instituta u Vinci. Konacno, agenti ulaze u trag i Mulderovoj davno nestaloj sestri Samanthi koja je u paralelnoj realnosti pocela da navija za isti taj Partizan i u medjuvremenu kupila plac u Zemun Polju. 
NAZIVI ROMA - Razlicite grupe Roma imaju nazive vezane za njihova zanimanja. U Srbiji postoji vise od 50 naziva za Rome nastalih iskljucivo u zavisnosti od zanimanja: kovaci, klincari, vretenari, meckari, grebenari, burgijari.... Za vecinu Roma uvredljiv je nazin "cigani" i njega nema u romskom jeziku. Romi su oko 1100. godine prvi put nazvani Atscincani, po grckoj reci athigganienen, sto znaci "ne dirati", a koja je u narodu izgovarana kao "atciganienen" - takoje nastao naziv "cigani". Ovom imenu potom se gubi trag i zaminjuje ga naziv "Egipcani", vezan za Rome koji su dosli iz Egipta. U Velikoj Britaniji Romi dobijaju ime Gypsy, u Francuskoj Gitan, u Spaniji Gatanos. ROMSKA NASELJA - Mnoga romska naselja nastala su u periodu intenzivne industrijalizacije posle Drugog svetskog rata. Za razliku od vecinskog stanovnistva koje je po dolasku u Beograd kako-tako dolazio do pristojnog prebivalista, Romi dosljaci bili su prisiljeni da grade od prirucnog materijala. U Beogradu danas postoji 149 romskih naselja od kojih veci broj nema vodu, struju i kanalizaciju (...) SKOLOVANJE ROMA - Prema najnovijim istrazivanjima, 80% Roma u Srbiji je nepismeno. Osbovnu skolu zavrsilo je 17% Roma, a srednju samo 7%. Samo nekoliko stotina Roma ima visu i visoku skolsku spremu. Vecina romske dece uopste i ne ide u skolu. Broj dece koja se ne skoluje u stalnom je porastu. Istrazivanja nevladinih organizacija pokazuju da ogroman broj romskih malisana polazi u skolu bez znanja srpskog jezika i zbog toga slabo prolazi na testovima za upis u osnovnu skolu. Zato su ta romska deca primorana da pohadjaju tzv. specijalne skole namenjene deci ometanoj u razvoju. Oko 80% ucenika ovih skola su Romi. Strucnjaci ukazuju na to da je nemoguce da u okviru jedne etnicke grupe bude ovoliko dece zaostale u razvoju. Posle vise nego uspesnog starta u kvalifikacijama za SP2002 reseno je da tu veliku srecu podelimo sa novim selektorom. Trenutni selektor Choric, mada veoma zadovoljan dosadasnjim ucinkom, igrom i atmosferom, resio je da oproba svuju struku i vrati se tamo odkle je i dosao (PM). Zelimo da se zahvalimo Choricu i unapred otpocinjemo.... K O N K U R S ...za mesto selektora i saveznog kapitena fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Konkurs se zatvara u sledeci petak, a na osnovu izmenjenog clana 8. statuta FSJ i clana 13. Zakona o udruzenom radu SFRJ (kat.br. 452 iz 9/1948) pravo na kandidaturu imaju sva lica, drzavljani Jugoslavije koji ispunjavaju uslove konkursa. Kriterijumi za izbor prvog strucnjaka Reprezentacije bice ovoga puta izuzetno ostri kako bi se ispostovali zakljucci doneti na poslednjem zasedanju Plenarne komisije za Teoriju, Stomakliju i osnovnoskolski fudbal, odnosno kako se ne bi ponavljali raniji propusti. Kvalifikacije aplikanata: novi selektor reprezentacije Jugoslavije mora da bude neambiciozna, lenja, bedna i prozdrljiva mrcina, nestrucna bitanga koja nigde ne moze da se zaposli... pardon... pogresna aplikacija... ehm, dakle, mora da bude inteligentna, dinamicna, stovana, dalekovida i vrlinasta individua, istinski pregalac i entuzijast u svom pozivu, komunikativna osoba, pedagog, trener-stvaralac. VAZNO- Minimum 65 godina starosti i 20 godina strucnog rada u fk crvena zvezda!!!!!!!!! Obavezna 3 razreda osnovne skole, obnovljeno clanstvo u Socijalistickom Savezu i sertifikat "L" SDB overen u mesnoj zajednici (ne stariji od 6 meseci). Ne insistiramo na sluzenju trotinetom, polozenom kursu za daktilografa, niti aktivnom koriscenju racunaljke (uslov za podsektor: finansije) Internacionalno iskustvo pozeljno (prednost imaju zemlje treceg, cetvrtog i petog sveta), ne i presudno. Mole se kandidati da uz navedene dokumente priloze i uverenje lekara da ne boluju od venericnih bolesti, potvrdu vojnog odseka kao i pisane preporuke. Finansijski detalji ugovora bice naknadno razmotreni uz zagarantovano ucesce u provizijama od prodaje fudbalera i podeli promotivnog sponzorskog materijala. Svoj CV (nikako duzi od pet recenica, ali obogacen svom potrebnom dokumentacijom) ispisan preglednim stampanim slovima, mastilom/karminom na beloj/neboplavoj salveti doneti licno na ranije dogovoreno mesto. Za sve formulare, kao i salvete i dopunske informacije obratite se u kafani Protokol treci sto sa desne strane (ispod fikusa) ili u veceraju SOS kanala (soba 19,II sprat, traziti deda-Milivoja). Kandidati koji se nadju u najuzem izboru bice pozvani na finalno, selektivno testiranje. Ono ce obuhvatiti najmanje tri discipline bitne za procenjivanje strucnosti kandidata - takmicenje u ispijanju 3,5 litra spricera, gutanje cevapa bez pomoci ruku i izborni literarni rad (najlepsa oda Miljanu Miljanicu ili esej sa slobodnom temom iz oblasti socijalistickog samoupravljanja). Najbolje rangirani kandidat bice promovisan u novog saveznog selektora na neodredjeno vreme, a drugoplasirani i treceplasirani (kao i svi rodjaci stalno zaposlenih u FSJ koji se prijave na konkurs) dobijaju priliku da popune neku od tek izmisljenih funkcija u administraciji. Konacni rezultati konkursa bice objavljeni u Politici Ekspres, najkasnije 48 sati pre pocetka prve kvalifikacione utakmice za prvenstvo Dinarskog regiona. Drugovi, neka vam je sa srecom u ovoj delikatnoj situaciji. Zeli vam mnogo uspeha i voli vas vas Miljan Miljanic. I svojerucni potpis... 
30.marta u 9AM u nasu redakciju stigao faks iz Zeneve, upucen od strane sekretarijata Pravne sluzbe UEFA. Ovim dopisom 'evropska Kuca fudbala' zeli da obavesti i nase citaoce o oduzimanju titule prvaka Evrope iz 1991. godine nasem najsmrdljivijem klubu. Kako je u Zenevi utvrdjeno, cigani su 29.maja 1991. na teren stadiona Sv.Nikola izveli sastav sa vecim brojem stranaca od dozvoljenog. Raspad SFRJ je otpoceo u martu 1991. tako da se velikosrpske konstrukcije fk pentagram pokazuju kao neosnovane (odnosno-c.z. nije igrala u etnicki cistom sastavu). Pored Nemca Roberta Prosineckog, Rumuna Belodedica, te Albanca Iljije Najdoskog i Bugarina Darka Panceva sa laznim identitetom (putnim ispravama) je nastupao Refick Shabanadzovic. U toku velike pasoske afere koja potresa Evropu, istrazni organi UEFA su utvrdili da je Shaban (inace drzavljanin Sudana) nastupao kao komunitarac sa falsifikovanim ispravama Turske. Dejstvo ove odluke postaje pravosnazno u roku od 7 dana i do tada su svi duzni da iz arhiva izbrisu/povuku sve ono sto dovodi u bilo kakvu vezu fk c.z. i titulu pobednika KES. Pravda spora, ali zadovoljena - Olimpique Marseilles posle 10 godina dobija ono sto mu pripada. Radnici MUP-a Savski venac priveli su kasno sinoc gen-seka fk crvena zvezda Vladimira Cvetkovica na informativni razgovor. Uzrok ove neprijatnosti je iskaz svedoka cije se ime u interesu istrage ne saopstava. Doticni je popularnog Cveleta zatekao kako mokri po usnulim prodavcima sira na Bajlonijevoj pijaci. Citiramo pozornika: "uzasno je smrdeo po najgoroj brlji sav ispovracan, musav i zakrvavljenih beonjaca. U marici, golgota. Minuti su trajali kao vecnost usled gotovo neljudskog smrada Cvetkovicevog izmeta. Vrhunac je ipak bilo njegovo uriniranje po sedistu. Posle noci provede u centralnom zatvoru i intervencije celnika crvene zvezde popularni Cvele je prebacen u kliniku Anlave na ispiranje zeluca. Ukoliko vam nije bilo jasno zbog cega su 7.marta na severnoj tribini najruznijeg stadiona zastave Republike Rumunije bile spustene na pola koplja, P.U.P. vam otkriva i tu misteriju. Jedan dan ranije (6.marta) je unutar OTC-a Pancevo (popularna buvlja pijaca) od rumunskih svercera i nakupaca oduzeto 11 slepera neocarinjene robe (uglavnom mesnih preradjevina, pribora za higijenu, najlon kesa, kisobrana itd...). U znak protesta zbog brutalnosti trz. inspekcije, cigani spustaju zastave na pola koplja, a dvadesetak dana kasnije gostuju u Temisvaru gde deci ostecenih poklanjaju majice i dukseve da se zgreju. Zasto me pitas kada znas…
Posle impozantnih rezultata akcije "I ja sam zvezdas", kola su krenula nizbrdo. Neko je morao da stane na put zloupotrebi dece i mladjih maloletnika, radi prisilnog nametanja volje. U skolama na Karaburmi i okolini gde je u toku promotivna akcija "Svi klinci romanticari" Zoran ‘Kromanjonac’ Avramovic je brutalno izvizdan i bukvalno proteran iz skole. Na ovoj Bg opstini nijedan malisan nije pozelo obuci dres crveno belih. Avramovic je priznao da ga je najvise pogodilo skandiranje skolaraca "SELJACINO U SUMU!!!!!!". Na brojnim roditeljskim sastancima povodom ovog nemiloh dogadjaja pokrenuta je inicijativa da lokalni djakon okadi prostorije skola a narocito fiskulturne sale gde se pomenuti Avramovic najduze zadrzao.
Spec. Pizonova najdraza utakmica "Igrali smo protiv hajduka u Splitu, bio sam povredjen I u razgovoru sa saigracima porucio sam im: ------- -Pobedjujete sigurno! -"Ali kako, pa mi nismo na Poljudu pobedili citavih 19 godina?"
-"Bez brige", odgovorio sam. Mec je poceo i ubrzo Hajduk je poveo. Ali moji drugovi su prvo izjednacili a ubrzo I preokrenuli rezultat. Zbog povrede u poslednji cas sam odlucio cak I da ne otputujem u Split. Ali ipak to je moja najdraza utakmica."
Lisca Knjazevac, najveci domaci proizvodjac zenskog donjeg rublja, odlucio je da podnese tuzbu protiv direktora c.z. Dragana Dzajica zbog drasticnog krsenja tacke 6 iz Ugovora o sponzorstvu. Kako ovaj deo Ugovora predvidja, svi clanovi zvezdine prve fudbalske ekipe na zvanicnim utakmicama moraju nositi poslednju liniju Liskinih proizvoda. Medjutim, takav uslov je prekrsio zvezdin superstar 'srpski Pjana' koji je u toku svog medijskog sukoba sa trenerom Muslinom, umesto omiljenog Liskinog belog, pamucnog, g-stringa furao narandzasto-belu rumunsku podgacu poreklom iz Besarabije. Industrijski gigant ce, kako saznajemo, pristati i na vansudsko poravnanje, dok bi moralno zadovoljenje za Knjazevcane predstavljao Dzajkin pristanak da licno paradira u sledecoj reklamnoj kampanji.... (21.04.2041) PLAVI SAMURAJI NA TUTE SA LAKIM NAORUZANJEM U prvom susretu kvalifikacione grupe "E" za Balkanijadu u Turskoj 2042.godine, reprezentacija Jugoslavije ce prekosutra u Plovdivu odmeriti snage sa najboljom selekcijom Bugarske. Svi ocekuju izuzetno zanimljivu i borbenu utakmicu, obzirom da su obe selekcije iz takmicenja FIFA i UEFA izbacene pre dvadesetak godina i od tada njihovi fudbaleri mogu da se dokazuju na internacionalnoj sceni jedino u ovakvim prilikama.Nas drzavni tim u prijateljsku Bugarsku putuje (kamionom) uzdrman jednim teskim udarcem. Pre 15 dana je iz Budve stigla tuzna vest da je u 74. godini tragicno izgubio zivot istaknuti clan plavog tima - Dejan Savicevic. Popularni Dejo je godinama imao nevolje sa bolovima u mishicima i primicachu, ali je suprotno svim ocekivanjima docekao duboku starost i ziveo srecno do kraja zivota. Istina, nikako nije uspevao da ostvari svoj detinji san i jahtom, za dve nedelje, oplovi Skadarsko jezero. Upravo izvodeci jednu takvu ekspediciju(egzibiciju?), nije se vratio. Zapravo, nestao je u trstiku, dok je sa bliskim prijateljima uzivao u jos jednom svom velikom hobiju - lovu na divlje patke. Premda les nikada nije pronadjen, na najgore ukazuje cinjenica da se na broj njegovog mobilnog telefona (od koga se nikada ne odvaja) niko ne javlja. Jadni Dejo. Posle komemoracije, posthumnog urucenja ordenja narodnog heroja i medalje zasluga za narod, puno suza radosnica, zavetovanja i obecanja, saopsteno je da je Dejova velika zelja bila da jedna (jedina) osnovna skola u Tuzima nosi njegovo ime i da se svi 'fudbalski predmeti iz njegovog zivota' poklone Arheoloskom muzeju u Milanu. U ovoj velikoj kulturnoj ustanovi su kao eksponati vec izlozene Genijeve zute podgace i uvojak kose pokupljen u Bariju davne 1991. godine. Tragican dogadjaj (smrt zamenika kapitena ekipe) ce za sve momke u plavom predstavljati dodatni motiv i svi su jednodushni u obecanjima da ce na terenu ginuti kao da je i ovoga puta popularni 'Genije' sa njima. Da budemo odredjeniji - on ce na izvestan nacin i biti tu. Njegov dres sa brojem 8 na ledjima, jos znojav i neopran, bice - iz pijeteta - polozen ne ivicu sesnaesterca Bugarske reprezentacije, i tu ce stajati tokom cele utakmice. Selektor Konichiva Stojkovic kaze da igra sa covekom manje nece narusavati koncepciju plavih i nece se primecivati u igri. A Bugari su se sa ovakvim srcelamajucim predlogom saglasili zaklevsi se svecano da nece reklamirati ofsajd kada se dres #8 nadje u zaledju odbrane. Najveci adut i uzdanica naseg naroda, 15 miliona Jugoslovena u zemlji i rasejanju , 77-godisnji Dragan "Toshiba" Stojkovic, obratio se sinoc radoznaloj sedmoj sili. Popularni Piksi dzentlmenski prihvata kritike na svoj racun, ali i uverava da nije pravi trenutak za smenu generacija. "Reprezentaciju treba podmladiti, to je nuzan, rekao bih bioloski proces, ali nikako ne praviti radikalne rezove koji nas mogu kostati serije losih rezultata i odsustva sa nekog velikog medjunarodnog takmicenja. Predsednik Miljan MIljanic nam je ostavio u amanet misao da je plasman na Balkanijadu u Turskoj najvazniji kratko-dugorocni internes nase zemlje. Verujte, ova generacija ima jos mnogo toga da pokaze jugoslovenskoj, pa cak i svetskoj fudbalskoj javnosti!!!" Naravno, tu su i rekordi koje treba oboriti - nastupom na pripremnom mecu protiv Branicevskog okruga (danas u 14h na pomocnom terenu Komgrapa) Dragan "Karate Kid" Stojkovic ulazi u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji zivi fudbalski profesionalac (obara rekord koji je prethodno sam ustanovio) Dok mnogi neutralni posmatraci ocenjuju da vrhunski fudbal ovih dana postoji samo zbog mrtve trke naseg Piksija i Petera Shiltona. Iako je legendarni Englez pre 40 godina okacio rukavice o klin, on jos uvek drzi rekord u broju odbranjenih jedanaesteraca u dresu nacionalnog tima. Stojkovic ce, stoga, u narednih nekoliko meceva medju stative, kako bi utvrdio svoje majstorstvo i nenadmasnu svestranost u igri. Direktor, menadzer, trener, sekretar, ekonom, fiziotarapeut i kapiten naseg drzavnog tima, prepustio je ETO (sticajem cudnih okolnosti) "plavu desetku" perspektivnom debitantu Sasi Ilicu (65 godina). Mladi Ilic nije krio suze radosnice (sto je i razumljivo), jer je uprkos pojedinim malicioznim ocenama da u fudbalskom savezu postoji "protekcija", crne liste, itsl. doziveo da zaigra... Inace, najpoznatiji engleski kladionicar William Hill je jos pocetkom ovog stoleca ponudio 'musterijama' kvotu 1:100,000 da ce u 21. veku jos neko poret Piksete poneti (kao 200kg zlata vrednu) plavu desetku. A Dragan "Suzuki" Stojkovic je i ovoga puta pokazao svoje visoke moralne i ljudske kvalitete, kao i zavidno domace vaspitanje. Kratko je rekao da"... ova podmetanja zlonamernih i nevaspitanih ljudi, najbolje ucutkuje jasan reformski kurs koji je strucni stab YU utvrdio pozivanjem Ilica i 63-godisnjeg Duljaja. Mladi su nase fudbalsko blago, koje moramo negovati i cuvati, a mogu da kazem i da ce, dok sam ja selektor, sansu uvek dobijati!!!" Sta drugo reci do - BRAVO PIKSI! Selektor se u kracem monologu osvrnuo i na trenutnu formu pozvanih igraca, i suprotno praksi opredelio za hrabar potez- da novinarima objavi tim koji ce u Plovdivu zapoceti utakmicu. Plavi ce igrati u uobicajenoj formaciji 1-2-3-4 uz otvoren i ofanzivan pristup, odnosno svoju prepoznatljivu, odnegovanu igru kratkog pasa [trave]. *Grandiozni comeback* Izbor golmana ranije je obrazlozen. Jedina veca nedoumica postojala je sa deficitarnom pozicijom levog beka. U crvenoj zvezdi na tom mestu u timu vec decenijama niko ne igra, tako da nije bilo drugog resenja do da se iz mirovine aktivira "prvi srpski bek"- Milovan Djoric. Iako u zrelim nefudbalskim godinama, ovaj vitalni starcic je sa odusevljenjem pristao da ucestvuje u novim prevarama i malverzacijama koje organizuje banda sa Terazija. *Shunka, Shunka* Obzirom da je povreda Ivana Dudica ozbiljnija nego sto je u prvi mah izgledalo, veliki su izgledi da ce mesto kraj desne aut-linije po prvi put u prebogatoj karijeri zauzeti Sinisa Mihajlovic. Selektor je ozbiljan, a ne hazarderski raspolozen sto potvrdjuju i proverene informacije: da se veliki Miha 100% predano priprema za duel sa Bugarima. Kako je njegova (najnovija) supruga Michaella selektora obavestila telefonom, on eto vec treci dan uzastopno ustaje na desnu nogu, a i desnom rukom drzi noz dok ljusti shunku za vreme obroka. *Tigar iz Sechuana* A najtrofejniji kapiten u istoriji crvene zvezde (17 puta sportista godine u izboru 'Zvezdine revije'), Goran Bunjevcevic, se nada da ce mu jos jedna blistava internacionalna rola omoguciti da uveri poslodavce iz Sechuan Tigersa da nisu pogresili sto su pre 40tak godina sa njim sklopili povoljan predugovor. *Slatke muke i slatki greh* Do poslednjeg trenutka nece biti poznato hoce li Vladimir Jugovic zauzeti svoje mesto u kamionu za Plovdiv ili ce predsedavati XIX Jugoslovenskim gay-summitom u Banji Koviljaci. Pritisci (doslovno tako!) postoje sa obe strane. U slucaju da prosedi momcic ne ponese "sedmicu", na mestu desne polutke ce zaigrati kapiten selekcije novinara (Mile Kos) ili neko iz strucnog staba - o cemu bi selektor odluku doneo naknadno. * Par kila vishka* Prvim brodom se za Jugoslaviju otisnuo i Dejan Stankovic, jedan od svakako najtalentovanijih igraca na starom kontinentu. Preko svog licnog portparola Stankovic je porucio jugoslovenskoj javnosti da na utakmicu sa Bugarima dolazi ekstra motivisan, jer je bas pre nekoliko dana po 17 put postao......... deda. Demantovao je glasine o povratku u crvenu zvezdu, posto, po misljenju strucnjaka, u italijanskom fudbalu moze jos puno toga da pokaze. Stankovic je na "otrovne strelice" upucene u sportskom komentaru bugarskog nedeljnika 'Sport' "da trenutno ima makar 70kg viska" odgovorio da "ta glupost savrseno govori o Bugarima", posto on ove sezone igra u zivotnoj formi i pravi je lider Juve (Stabia)". Na kraju je mladi as apelovao na sve prisutne da kupe njegov novi erotski kalendar - "Dexa 2042". * Debitanti * Ubojitu navalu selekcije Jugoslovena predvodice jedan debitant. To je Borislav Bob Dragash (1979), robusni centarfor sa sunchanih i peskovitih plaza Australije. Bob je nase gore list, a za poslednjih 12 meseci (koliko se susrece sa fudbalskom loptom) izuzetno je napredovao, i na treninzima crvene zvezde prikazuje fanaticnu zelju da nauci nove reci srpskog jezika. Bobov partner u napadu ce, pomalo neocekivano za sve, biti Sasa Markovic, poslednji nestasko jugoslovenskog fudbala. Markovica smo pronasli u njegovoj garsonjeri u Obrenovcu, i za nase citaoce je rado pristao da prokomentarise izbor selektora Stojkovica: "Davne 1997. godine mi je predoceno da cu za reprezentaciju zaigrati kada skupim 1,000,000 DM u gotovom novcu. Nakon mnogo sezona provedenih u Zelezniku, i nekoliko pechalbarskih avantura(Poljska, U.A.Emirati, Bugarska) to mi je konacno poslo za rukom!!!". Rasni golgeter nije mogao da opise svoje zadovoljstvo obecavsi ljubiteljima fudbala u Jugoslaviji nove Gadosti. * Ostali * Mesto prve alternative u napadu Plavih je obecana pobedniku otvorenog prvenstva Srbije u tablicu. FSJ je na ovaj nacin podrzao akciju omasovljavanja i popularizacije ovog sporta. Master Stojkovic nas je obavestio da je u prethodnom periodu "video" i neke nove igrace, koji su se ozbiljno nametnuli. Tu se pre svih misli na fudbalere iz manje popularnih fudbalskih sredina (patuljaste evropske drzave, centralna i juzna Azija, Bliski istok). Neki od njih ce vec protiv Bugara biti u kombinacijama za dres sa drzavnim grbom i na njima nas selektor-vizionar planira da izgradi igru za poslednji kvartal ovog stoleca. Tako je, na poziv FC Graubinden Aces-a iz trece kantonalne lige Zurich, popularni Piksi otputovao u Svajcarsku ne bi li se licno uverio u mogucnosti Nikole Rondovica, mladog (49 god.) i spretnog jugoslovenskog azilanta. Rondovic je u isto vreme i najbolji strelac svih rangova takmicenja u Sui, i o njemu ovih dana prosto bruje mediji u zemlji cokolade. Visednevni boravak Dragana "Toshiba" Stojkovica u Cirihu i okolnim ski-centrima je pokrio i specijalisticki seminar na temu "Rekreacija, stres, penzija, kung-fu vestina", gde je nas selektor imao zapazeno istupanje. Stojkovic priznaje da tokom 14 dana boravka na Alpima nije odgledao nijednu utakmicu FC Graubindena (razumljivo, posto je u Svajcarskom prvenstvu trenutno zimska pauza), ali je na koncertu Jelene Karleuse u diskoteci Scala uspeo da uspostavi kontakt sa mladim Rondovicem, koji ga je -" potpuno impresionirao". Rondovicu je, kako stvari stoje, obezbedjeno mesto na klupi sa rezerve. U toku same konferencije za novinare, selektoru Stojkovicu je doturen telegram svih 17 fudbalskih klubova ekoloske republike Crne Gore. Oni u svom dopisu izrazavaju najdublju ogorcenost "shovinisticho-srbistickim pristupom pri selekciji fudbalera". Grbalj, Zabjelo, Crvena Stijena, Arsenal, Bokelj itd. tvrde da je Stojkovic namjerno izostavio pojedine fudbalere sa spiska reprezentacije samo zbog crnogorskog porijekla. Takodje su podnijeli ultimativni zahtev da se na spisak dodaju najmanje cetiri igraca iz ove republike, inace ce odmah napustiti sva takmicenja koje organizuje FSJ. Selektor je u znak dobre volje, na licu mesta, odlucio da ispostuje zahteve pobunjenika i u startnu postavu pridoda Branka Brnovica, najbolje ocijenjenog fudbalera II lige Jug. A na preporuku selektora mlade reprezentacije Jugoslavije Jelene 'Tara' Tinske, Stojkovic je spisku "A"tima pridodao jos tri asa iz te drugoligaske grupe - Djurisica (Mogren), Tamindziju (Iskra Danilovgrad) i Rolovica (Mladost 069) . Spisak pozvanih je u ovom trenutku (21 casova 34 minuta) zaokruzen na broju 46, zahtevi FSCG su ispunjeni - sve za dobrobit Plavih i Jugoslavije. I Bugari imaju svojih kadrovskih problema. Kako je nasem izvestacu saopstio selektor Bugarske reprezentacije Predrag Pazin - interbalkanska asocijacija za borbu protiv narkotika je posle dopunske doping kontrole dozivotno suspendovala 21 clana bugarskog nacionalnog tima. Da stvari u potpunosti budu obojene komentarom "nevervatno" potrudila se kancelarija FSJ u Negotinu koja je kod BFA ulozila najostriji protest zbog, kako je receno, bezobraznog zakazivanja utakmice u isto vreme kada je u Motelu Radmilovac na programu izbor za Prvi chokanj Timocke krajine. U protestnoj noti FSJ-Neg. jos se kaze da je u potezu Bugara tendencija "jasna" i da ne ide u prilog razvoju sportskih odnosa dve zemlje. Ocekivani sastavi timova: Yugoslavia: Stojkovic, Mihajlovic, Djoric?, Bunjevcevic, Dexa2042, Jugovic?, Brnovic, "Savicevic" (-1), Dragash, Ilic, S.Markovic. Bulgaria: Afanasiev, nema, nema, nema, nema, nema, nema, nema, nema, nema, nema. SAIONARA Anonimni autor
|
U jednoj zemlji daleko daleko, nalazilo se pleme koje je žarko želelo da ode na veliko lovište, ali da bi to uradili bilo je potrebno da pobede druga plemena. Takmičenje je bilo krajnje jednostavno, ko ubije više jelena pobeđuje. 
Sale je otišao. Nekako na brzinu, bez pozdrava. Kada je on u pitanju, uvek smo bili sebični. Verovali smo da pripada samo nama i Partizanu. Kao i Moca Vukotić (godinu dana u Bordou a onda nazad). Ali Turci odvedoše Saleta na Bosfor.
Nikada necu zaboraviti istorijsku utakmicu finala Kupa 1989, kada su nasi sa 6-1 upropastili mostarski Velez i prvi put posle 32 godine osvojili Kup. Malo je reci da sam toga dana bio impresioniran onime sto sam video na Stadionu JugoslovenskENarodnEArmije. Nekoliko detalja mi je ostalo urezano u secanju, verujem zauvek, pri cemu ne mislim iskljucivo na fudbalske velemajstorije Usketa Vucicevica i kompanije.
Nekako u isto vreme smo se preko "Tracksuit Managera" na smesnom Komodoru 64, raritetnih video kaseta "500 and one great goals" (i tome slicno) filmova, muzike i casopisa definitivno navukli i potpuno inficirali tim English sindromom.
Ne moram da podsecam koga je na ovim prostorima uvek fasciniralo poselo-selo-veselo, ko je uvek negovao kult licnosti i ko je (u skladu sa tim) stiropor, kartone, kurtone, PVC, djubretarske najlon navlake, balone promovisao kao deo navijacke ikonografije. Scene sa ulica Pjongjanga, iz spotova Djoganija Fantastika i crtaca sa malim, plisanim Mapetima postale su stadionska realnost dana kada se prvi cigan vratio iz svercersko-sanerske ture po Trstu sa ukradenim Supertifom u dzepu.
Iznenada je, i medu Grobarima, postalo bitnije mlatarati sarenim sranjima nego pustiti glas i pruziti podrsku igracima na terenu. Postalo je odjednom najvaznije pojaviti se na fotografiji u Supertifo-u ili nekoj slicnoj slikovnici za nepismene, a blam preraditi lepu melodiju ili pevati klubu. Strasno je ovo sto cu napisati, ali postali smo replika cigana i to iz onog najtrulijeg perioda.